U 2020. godinu ulazimo sa većim penzijama i primanjima u javnom sektoru, stabilnim javnim finansijama, uravnoteženim budžetom... S druge strane, ekonomska budućnost Srbije kao male otvorene privrede, uveliko zavisi od kretanja u Evropi, a naročito u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj.

Srbija može da bude u vrhu zemalja po rastu i da postepeno sustiže razvijene, ali može i da bude na začelju među zemljama centralne i istočne Evrope, kao što je to bila ranijih godina. Gde će se naći, zavisi od privrednog ambijenta i ekonomske politike koju Vlada bude vodila, ali i od dešavanja u Evropi.

 

-Ako velike i razvijene evropske privrede u narednim godinama budu rasle po stopi od oko dva odsto, to će zemljama centralne i istočne Evrope dati prostor da u dužem vremenskom periodu ostvaruju prosečan rast između tri i šest odsto godišnje. Za visoke stope rasta koje bi obezbedile postepeno sustizanje razvijenijih zemalja, potrebno je da trajno održava makroekonomska stabilnost, moderna infrastruktura i kvalitetan obrazovni sistem, ali i da se uspostavi dobar privredni ambijent, kaže u analizi za "Blic" profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić i dodaje:

*FOTO: RAS SRBIJA

-Ukoliko se to ne postigne, Srbija će po stopama rasta tavoriti na začelju zemalja centralne i istočne Evrope, a iseljevanje stanovništva će biti sve snažnije. Takođe, u slučaju da u narednih godinu-dve dođe do usporavanja velikih evropskih privreda, to bi uticalo da Srbija, kao i druge zemlje iz centralne i istočne Evrope u tom periodu ostvaruju nešto niže stope rasta.

Da su migracije radne snage ozbiljan problem za Srbiju i posledice po njen rast, ukazao je nedavno i Međunarodni monetarni fond. Kako je ova finansijska institucija upozorila, Srbija je zemlja u koju rado dolaze strani investitori, ali i zemlja koja ima sve izraženiji problem odliva radne snage.

 

Zarade i standard

Kretanje primanja građana u nešto dužem vremenskom periodu presudno će zavisiti od stope rasta BDP. Dakle, ako BDP u narednih 5 ili 10 godina bude rastao po prosečnoj stopi od četiri odsto, koliko u Vladi očekuju za 2020, tada će zarade moći da realno rastu po stopi od oko tri do četiri odsto godišnje.

PROČITAJTE: Grad u SRBIJI poznat po našem politicaru IMA 189 MILIONERA: Evo o čemu je reč!

*FOTO: RAS SRBIJA

Arsić pritom napominje da je kretanje realnog nivoa dohotka građana određeno kretanjem produktivnosti, ali i da je odlukama Vlade moguće da zarade i penzije rastu brže od produktivnosti u periodu od nekoliko godina.

-Nakon toga privreda bi rasla sve sporije jer velika potrošnja istiskuje investicije, nastupaju problemi u spoljnom bilansu, usled čega sledi i kontrolisano ili spontano vraćanje zarada na nivo koji odgovara produktivnosti. Iz prethodnog sledi da preteran, ekonomski neodrživ, rast zarada tokom nekoliko godina, direktno utiče da nakon toga zarade stagniraju ili čak realno opadaju. Prema tome, za građane i vladu koji dugoročno razmišljaju najbolje je da zarade i penzije rastu malo sporije od BDP, kako bi se ostavio prostor za povećanje domaćih privatnih i javnih investicija, jer se na taj način stvaraju uslovi za rast BDP, a time i zarada u budućnosti - ukazao je Arsić.

 

Kurs, kamate, inflacija

U pogledu makroekonomske stabilnosti, Srbija je ostvarila značajan napredak - inflacija je niska i stabilna, kurs stabilan, fiskalni bilans pozitivan, kamatne stope niske. Strane investicije su značajne i po tome je Srbija prva u regionu. Ipak, rast spoljotrgovinskog deficita, koji traje već tri godine, ukazuje, tvrde poznavaoci, na postojanje neravnoteža u privredi, kao što su mala domaća štednja u odnosu na investicije, visoka tražnja u odnosu na proizvodnju, jak dinar u odnosu na konkuretnost privrede, brži rast zarada od rasta produktivnosti i dr.

Sve ovo može da ukazuje i da je makroekonomksa stabilnost još krhka i da nije održiva na duži rok, čak i ako bi u svetu privredna kretanja bila dobra. Tako je njeno dugoročno održanje neophodan zaokret u ekonomskoj politici, ali i strukturne reforme, kojima bi se navedene neravnoteže otklonile.

*FOTO: RAS SRBIJA

Srbija je prethodnih godina ostvarila napredak u izgradnji infrastrukture, za pet godina izgrađeno je više od 300 kilometara novih autoputeva, a sada ja od strane vlasti najavljen ambiciozan petogodišnji plan javnih investicija vredan između 10 i 12 milijardi evra. Javne investicije, naročito one koje se odnose na infrastrukturu, mogu da pozitivno utiču na privredni rast kako u periodu realizacije tako i dugoročno. S druge strane, brojna istraživanja potvrđuju da je kvalitet institucija ključna determinanta privrednog rasta, što znači da zemlje koje imaju nizak kvalitet institucija ne mogu da računaju da brz rast u dužem vremenskom periodu.

-Sledi da su osnovni unutrašnji rizici vezani za ekonomski napredak Srbije, vezani za izostanak unapređenja institucija i izostanak mera ekonomske politike za otklanjanje ekonomskih neravnoteža, ali da je važno da se poboljša kvalitet obrazovanje i unapredi efikasnost realizacije javnih investicija - zaključio je Arsić.

(BalkansPress / Izvor: Blic.rs)

Scroll to top