Nijedan zakon u Srbiji ne propisuje da se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje koji su godinama uplaćivani, a nisu realizovani, odnosno nije stečena penzija, vraćaju. Tako svaki radnik koji ima manje od 15 godina staža nema pravo da mu se vrati ni dinar od uplaćenih sredstava, a nema ni mogućnost da podnese zahtev za penzionisanje.

PROČITAJTE: ŠTA TO RADITE, LJUDI?! Lekarka šokirana UPOTREBOM MASKI U SRBIJI, apeluje da se urazumimo

Taj novac upotrebljen je, tvrde nadležni, za nešto drugo. Oni koji su kroz svoje zarade izdvajali za fond kraće od 15 godina, kada zađu u sedmu deceniju ipak ne mogu da ostvare popuste u hipermarketima, jer nemaju penzioni ček, a ne mogu da koriste ni pogodnosti da uz vaučere idu na odmor.

 

Gordana Matković, programski direktor Centra za socijalnu politiku, objašnjava da novac od uplaćenih doprinosa nije moguće vratiti ni u jednoj vrsti osiguranja, jer osiguranja tako funkcionišu. Kako bi, tvrdi ona, ona inače mogla da isplaćaju "dobitnicima", a koji su, na primer, uplaćivali doprinose 20 godina. Primera radi, navodi naša sagovornica, na mesečnom nivou izdvajaju se mnogo niži iznosi od mesečne penzije, a kasnije se primaju čekovi tokom 30 godina nakon penzionisanja.

- U skoro svim zemljama sa sličnim penzijskim sistemima, kada je u pitanju javno penzijsko osiguranje, postoji minimalni staž od 15 ili 20 godina (Portugalija, Austrija, Slovenija, Mađarska, Litvanija, Slovačka), u Francuskoj i Americi 10 godina - kaže naša sagovornica. - Takva je računica da biste mogli u proseku da primate penziju 15 godina, koja je inače mnogo viša nego doprinosi koji se uplate za isti period. Isto je i u zemljama u regionu.

SOCIJALNA PENZIJA - Matkovićeva naglašava da neka vrsta socijalne penzije koja se ne finansira iz doprinosa postoji i karakteristična je, na primer, za skandinavske zemlje i Australiju na primer. Dodeljuje se po osnovu prebivališta. Ona je takođe targetirana i dobijaju je oni koji ne ispunjavaju uslove za penzionisanje ili kojima je penzija niska. Postoje i zemlje koje ne proveravaju dohodak, i dodeljuju samo na osnovu prebivališta. Takve su Holandija, Novi Zeland i Izrael.

Prema istraživanjima koja su rađena pre nekoliko godina, u našim uslovima je najprihatljivije da se u okviru programa novčane socijalne pomoći (NSP) uvede poseban modul za staračka domaćinstva.

- To su ona domaćinstva u kojima su svi članovi stariji od starosne granice za penzionisanje, odnosno od 65 godina - ističe Matković. - Takođe bi morali da se relaksiraju i imovinski uslovi, a da se cenzus i iznosi prava povećaju u odnosu na NSP. Starosna granica za ovo pravo bi trebalo da bude nešto viša nego za penziju za tri ili pet godina, a primanja niža u odnosu na minimalnu penziju.

Scroll to top