Sunčana Škrinjarić, Kemal Coco, Šimo Ešić, Hasnija Muratagić-Tuna, Nazmi Rahmani, Zuvdija Hodžić... Za one koji ne znaju, reč je o pesnicima i romanopiscima koji su iz crnogorskih školskih programa “izbacili” čuvenog Aleksu Šantića, Desanku Maksimović, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića...

Tako je crnogorska školska lektira pretrpela još jednu izmenu i još jedno, čini se, distanciranje od svega što je srpko, pa makar to bila i književnost koja ovakvu vrstu ograda ne bi trebalo da poznaje. Nažalost, ovo nije nikakva novina bar kada je reč o Crnoj Gori koja u oblasti prosvete godinama unazad pokušava da potisne srpski identitet u svim oblastima života.

 

Tako je svojevremeno došlo do izbacivanja srpskog jezika uz najpre Ustava, a zatim i do njegovog proterivanja iz škola, pa ubacivanja u pismo novih glasova koja ne služe ničemu, tako da je ovo samo “logičan” nastavak onoga što crnogorske vlasti rade godinama.

Zahvaljujući tome, deca u crnogoskim školama neće znati pesme ni priče na kojima su odrastali ne samo njihovi roditelji, već generacije u čitavom okruženju, pa neće čuti za čuvenu Zmajevu pesmu “Al je lep ovaj svet”, “Krvavu bajku” Desanke Maksimović, Šantićevo “O klasje moje”...

Aleksa Šantić

*Aleksa Šantić, Foto: Wikipedia

Sa druge strane, u crnogorsku lektiru ušla dela sledećih autora: Sunčana Škrinjarić, Kemal Coco, Šimo Ešić, Vojislav Vulanović, Branko Banjević, Dragana Kršenković, Šukrija Pandžo, Blaga Žurić, Kemal Musić, Hasnija Muratagić-Tuna, Safet Hadrović, Ibrahim Hadžić, Azem Zaimović, Nazmi Rahmani, Zuvdija Hodžić, Fehim Kajević.

- Dosta neobičnih imena na spisku - kaže za “Blic” pesnik, književni kritičar, esejista i izdavač Gojko Božović, koji navodi da je jedino Ibrahim Hadžić veoma dobar pesnik čija dela sasvim zasluženo treba da se nađu u školskim lektirama.

PROČITAJTE: SRPSKI OSNOVCI PRAVE UMRLICE SVOJIM DRUGARIMA: Novi vid vršnjačkog nasilja u školama, deca PRESTRAŠENA!

Gojko Božović

*Gojko Božović, Foto: Arhipelag / Promo

- Nesumnjive se reforma lektire u Crnoj Gori dešava nekakvom političkom intervencijom čiji je cilj da se postojeća drama identiteta u Crnoj Gori učini sadržajnijom, a razlike utvrde još većim. Otuda je odluka još čudnija jer nema ni književnih ni kulturnih razloga za ovakve stvari, već isključivo političkih i užih partijskih, a suština je u tome da kultura i obrazovanje moraju da budu trajno isključeni iz toga - priča Božović.

Izgubiće čitaoci

Prema njegovom sudu, ovakvim izmenama neće da izgube ni Zmaj, ni Radićević ni Šantić, ali će izgubiti njihovi čitaoci i ideja čitanja, jer veliki pisci pripadaju svima koji mogu da ih čitaju.

 

- Knjige ne biramo po podacima iz ličnih karata njihovih autora - kaže on, i navodi da mu nije najjasnija odluka da se iz lektire izbaci Čedo Vuković, “koji je jedan od najboljih autora knjiga za decu sa ovih prostora”.

Sredinom prošlog meseca crnogorski ministar prosvete Damir Šehović pokušao je u parlamentu da objasni po kojim se kriterijumima biraju lektire.

- Spisak preporučenih književnih tekstova napravljen je na osnovu sledećih kriterijuma: adekvatnost tekstova, estetska vrednost književnog dela, primerenost dela uzrastu učenika, odnos tradicionalnih i savremenih književnih tekstova i odnos književnih dela nacionalne i svetske književnosti - kazao je on.

PROČITAJTE: "ZNAŠ LI ODAKLE SI SINE" Pesma mališana kraj srpske svetinje na Kosovu nateraće vam suze na oči (VIDEO)

Jovan Jovanović Zmaj

*Jovan Jovanović Zmaj, Foto: Wikipedia / Wikipedia

Crnogorske prosvetne vlasti su iz udžbenika izostavile i dobitnike Njegoševe nagrade, pa osnovci više ne čitaju Mihaila Lalića, Oskara Daviča, Borislava Pekića, Dobricu Ćosića. Izbačen je i Milovan Glišić, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Ljubomir Nenadović, a umesto njih ubačeni su Andrej Nikolaidis, Jevrem Brković, Husein Bašić, Avdo Međedović, Esad Mekuli, Musa Ćazim Ćatović.... Pored ovog, spiska novih autora, u crnogorskoj lektiri đaci čitaju i Gospodara prstenova i Harija Potera.

 

- Mnogo veći problem od toga što su ubacili neopoznate pisce je taj što su izbacili Svetog Savu, Vuka Karadžića i što su preoblikovali Njegoša. U zadnjih šest godina se u obrazovanju Crne Gore sistemski prave udžbenici koji na sve načine potiskuju srpski indetitet. To je veći veći problem od tog da su ubacili nekakve pisce kao što su Kemal Coca, Sunčana Škrinjarić, Šimo Ešić, za koje ni uža rodbina ne zna ko su - kaže Veselin Matović, profesor srpskog jezika iz Nikšića.

PROČITAJTE: SRBIN SAM, JER SAM CRNOGORAC! Ove reči bi SPALILI oni koji tvrde da je Srbija crnogorski OKUPATOR!

Petar Petrović Njegoš

*Petar Petrović Njegoš, Foto: Wikipedia

Kako je naveo, neverovatno je da su neki nepoznati, lokalni pisci zamenili velikane kao što su Aleksa Šantić, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj i drugih čak četrdeset znamenitih srpskih pisaca.

- Isključeno je sve što ne prati taj koncept “crnogorstva”, i napravljena ozbiljna manipulacija sa svim srpskim velikim imenima - navodi Matović, koji objašnjava da čuveni crnogorski pesnik Petar Petrović Njegoš nije isključen iz lektire, “ali su ga toliko sasekli da je izgubio indetitet i ono najvažnije od njega je sada samo za muzejske vitrine gde ne može da se čita”.

- Vi ne možete nigde da pronađete kome je posvećen “Gorski vijenac” - kaže on.

Da politička pozadina stoji iza poslednjih izmena crnogorske lektire smatra i profesorka srpkog jezika iz Begrada Gordana Savović, koja kaže da je ovo samo “deo histerične potrebe da se odreknu svega srpskog”.

 

- Decu treba učiti da imaju širinu, i to bih uvek podržala, ali tu potrebu da se utemelji nešto što ne postoji, ne razumem. Jasno je da iza svih tih promena i na jezičkom i na kultirološkom planu stoji državna politika. Nažalost, to je protivno svemu onome što mladi naraštaji žele, a to je miroljubiva politika kojoj većina nas, i tamo i ovde teži - priča ona.

PROČITAJTE: "Pripojte Sandžak Crnoj Gori, podržaćemo vas": SKANDALOZANA poruka iz Njujorka Bošnjacima u Srbiji

Ko su Coco, Šimo i Tuna?

Pošto je malo ko za njih čuo, u potragu za podacima o “novim crnogorskim autorima” valjalo bi uključiti internet gde se, između ostalog, može pročitati da je Kemal Coco bio je bosanskohercegovački novinar i književnik koji je osvojio nekoliko nagrada i napisao više od 28 knjiga poezije i proze, kao i da svoju prvu knjigu “Valovi na Uni” posevtio je gradu Bihaću i reci Uni.

Šukrija Pandžo

*Šukrija Pandžo, Foto: Arhivska fotografija / Arhiva

Prvi hrvatski dugomantražni film “Čudesna šuma” iz 1989. godine, sniman je po romanu i scenriju Sunčane Škrinjarić. Reč je o nagrađivanoj hrvatskoj pesnikinji, književnici i novinarki.

PROČITAJTE: RAŠA JE KOPAO PO KONTEJNERU U BEOGRADU PA NAŠAO UKRADENA DOKUMENTA I POSLAO IH VLASNICI: Kad je dobila pismo, ostala je u ŠOKU! (FOTO)

Šimo Ešić

*Šimo Ešić, Foto: Osnovna škola TRAVNIK / youtube

Šimo Ešić je hrvatski i bosanskohercegovački pesnik za decu, pripovedač, dramski pisac i novinar. Živi kao slobodni umetnik u Nemačkoj i u Tuzli, član je udruženja pisaca Nemačke i Društva hrvatskih književnika. Hasnija Muratagić-Tuna je bosanskohercegovačka lingvistica i pisac, dok je Šukrija Pandžo bio bosanskohercegovački pisac za decu i za odrasle.

(BalkansPress / blic.rs)

Scroll to top