SNIMCI vode koja se uz zastrašujući huk izliva iz pomoćnog prelivnika brane “Orovil” u Severnoj Kaliforniji, obišli su svet. Zbog neposredne opasnosti od njenog pucanja, hitno je evakuisano oko 200.000 stanovnika iz gradova oko hidroelektrane. Uznemirenje i jezu izazvala su i upozorenja stručnjaka da bi se u slučaju katastrofe na mesta u blizini odjednom sručila voda “visoka” oko tri sprata.

Ova vest donela je strepnju i u Srbiju, naročito među žitelje naselja u blizini 16 naših hidroelektrana koje rade u sistemu Elektroprivrede. Dodatni razlog za nespokojstvo je činjenica da su izgrađene pre više decenija, a da je “najmlađa” među njima, brana Hidroelektrane “Pirot”, izgrađena pre gotovo 30 godina! Zato se i nametnulo pitanje: koliko su bezbedne brane hidroenergetskih postrojenja u Srbiji i da li je i na njima moguć “scenario” iz Kalifornije?

 

- Verovatnoća da se na našim branama dogodi slična havarija kao na “Orovilu” je vrlo mala, gotovo nemoguća - tvrdi profesor dr Aleksandar Gajić, član Nadzornog odbora EPS, nekadašnji šef Katedre za hidroenergetiku Mašinskog fakulteta u Beogradu. - Još pri izgradnji brana ugrađeni su merni instrumenti koji prate ponašanje objekata u svakom trenutku. Merenja i njihove analize prate se svakodnevno i pokazuju da stabilnost i bezbednost brana u Srbiji - nije ugrožena. Sve naše, i betonske i zemljane brane građene su u vreme “stare škole” i projektovane su sa malo većim stepenom sigurnosti od uobičajenih, a i standardi gradnje brana za hidroelektrane kod nas su stroži nego, na primer, u SAD.

Predviđeni vek građevinskih konstrukcija na branama hidroelektrana u Srbiji je oko 100 godina, ali, po rečima našeg sagovornika, sa razvojem savremene tehnologije njihov vek može se produžiti. Najvažnije je, kaže, da sve brane u Srbiji imaju sisteme za stalno praćenje stanja građevinske konstrukcije.

* Dr Aleksandar Gajić

- Reč je o instrumentima za oskultaciju, odnosno za merenje stabilnosti brane kako ne bi došlo do njenog naginjanja - objašnjava profesor Gajić. - Provere rade stručnjaci Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” iz Beograda. Sami uređaji registruju i najmanje, milimetarske promene u konstrukcijama i signaliziraju ih, što omogućava da se na vreme preduzmu sanacioni radovi i izbegnu moguće havarije. I sam rad uređaja za oskultaciju redovno se kontroliše i po potrebi menja.

 

Stručne službe u hidroelektranama i specijalizovani instituti u Srbiji, kako kažu u EPS, merenja na branama rade po utvrđenom rasporedu - dnevno, sedmično, mesečno i periodično tokom jeseni i zime.

- U hidroelektrani “Đerdap 1”, na primer, ima oko 1.000 mernih mesta - objašnjavaju u EPS.

MODERNIZACIJA MERENjA

OD 2004. do 2007. godine u našem ogranku “Hidroelektrane Đerdap”, na nivou sedam HE, urađena je prva faza modernizacije merenja i analize podataka - kažu u EPS. - Novi period ovog osavremenjavanja počeo je 2014. i trajaće do 2018. godine. Osim toga, u toku je realizacija projekta da se svi izmereni podaci onlajn prate i memorišu u zajedničku bazu podataka.

BUDUĆNOST - ZATRPAVANjE

BUDUĆNOST svih brana je zatrpavanje - kaže dr Radomir Kapor, profesor Katedre za hidrotehniku Građevinskog fakulteta u Beogradu. - To je neminovnost, jer će ih sve jednog dana ispuniti nanos. Kada će se to dogoditi ne može se precizirati, a najviše zavisi od količine nanosa koji do brana stiže svakodnevno. Produžavanje njihovog veka može se postići i antierozionim radovima u gornjim delovima sliva, pre svega pošumljavanjem, dok je uklanjanje nanosa na samom akumulacionom jezeru neisplativo.

(Novosti.rs)

Scroll to top