Iako je maj tek počeo, a maturske večeri se odigravaju u junu, verujemo da je ova priča pobednička i da su klinci iz Pete gimnazije osmislili najbeogradskiju maturu ikada!

Ako imate običaj da se šetate u okolini Tašmajdanskog parka sigurno ste zapazili lepo sređenog crvenog Fiću. Na njegovom retrovizoru vise bokserske rukavice i gusarska zastava, a na komandnoj tabli nalazi se grančica veštačkog cveća i velika zelena detelina.

 

Vlasnik ovog Fiće je Mladen Radović, momak kojeg je lako uočiti i upamtiti. U kraju ga svi znaju kao Đombada, mornara i pravnika, momka koji trči, vežba, kuva, juri po pijaci i uvek je spreman na to da pomogne svima.

 

Ovaj Beograđanin zatekao je iza brisača poruku pisanu elegantnim ženskim rukopisom.

- Poštovanje, da li biste bili ljubazni da pozovete ovaj broj... U pitanju je iznajmljivanje Fiće za potrebe svečanosti.

I, naravno, naš junak je pozvao napisani broj.

Razgovor je potom prepričao svojim prijateljima, u vidu najbeogradskije priče o maturi, a mi u potpunosti prenosimo njegove reči.

- Zdravo. Ovde vozač crvenog Fiće... Ostavili ste mi papir na brisaču, nadam se da se niste uštinuli usput... Hoće to da ispadne...

- Ijaooooo, super! Javili ste se, ladno! Hvalaa...

 

- A već sam mislio da piše "Molimo vas, pomerite vaše vozilo... Ili... Dođi u 12:00 ispred bioskopa Evropa i ponesi oružje, ako si čovek!" Kako se ne bih javio na tako divan predlog, još ženski rukopis...

- Kako ste znali da je ženski rukopis?

- Pa, vidi se... Opušteno... Gledam ponovo Šerloka Holmsa, pa sam u tripu... Da pogađam... Po glasu bih rekao da ti je još rano za svadbu, dakle nije to, nego verovatno rođendan, ali to je malo previše... Pre će biti... Matura? Pošto je list sveske zakačen, škola znači, stariji razred, nema linija, rukopis ispisan...

- Uau!

- 'Ajde, nije ni tako teško! Ali! Kakvi ste carevi! Ko je došao na tu sjajnu ideju da ide fićom na maturu!?

- Hoće celo odeljenje da iznajmi Fiće i da tako idemo na maturu... Namerno hoćemo zbog ovih što će da dođu džipovima, da im kontriramo...

Mladenov Fića, *Foto: Jovana Stojiljković

- Zavidim vam, vi ste genijalci... I naše cure su iznajmile kostime iz narodnog pozorišta sa sve razrednom.. One bile lepotice, mi smo bili zverovi. SUPER IDEJA! Evo vam ključevi ODMAH!.. Brzine idu u H!

- Molim?

- A, da! Ništa, vi još ne vozite, zaboravih... Peta gimnazija, pretpostavljam?

- Da, da. Kako ste...

- Mamma mia! Pod jedan, u komšiluku je, a pod dva... Gimnazija još uvek, koliko mogu da primetim, stvara intelektualce, mediokriteti od kojekude ne bi ni došli na takvu ideju. Ono... Drvno i slično... Zar ne?

- Pa baš vam hvalaaaa! A koliko bi vam trebalo para za to?

- Pa ne znam, treba samo da ga ofarbam... I ovo malo da se ispegla napred i znak da mu nađem i to je to... A za kad vam treba? Kad vam je ta matura? Ja sam zaboravio kad pada taj praznik.

 

- Krajem juna...

- Ah, pa do tada ima i tehnički da prođe, opušteno.

- I koliko da vam mi platimo za vožnju?

- Šta da mi platite? Koliko JA VAMA treba da platim da mi ispunite želju da idem Fićom na veliku maturu? EJ! LADNO! Hajat, jel tako?

- Jeste... Izvinite, smem nešto da vas pitam? Ne morate da odgovorite ako nećete...

- Može...

- Jeste li vi možda policajac?

- Hahahha! Nisam, nisam... Samo.. I ja sam završio gimnaziju..

- A je l' isto Petu?

- Ma kakvu Petu, Trinaestu... Bila jača, HA! Elem, i sam sam bio u Hajatu na maturi... Prošlog milenijuma, ako se ne varam. Uostalom, u Hajatu ćete biti najbolje primećeni sa kolonom Fića. Preporučujem da se ide preko Brankovog mosta, al' prvo niz Beogradsku, pa krug oko Slavije, svi da vas vide, pa onda na most... VI STE DUH I SIMBOL PRAVOG BEOGRADA! Kako si me obradovala, nemaš pojma...

- Jao, strava ideja! Baš ste srce..

- Srce!? Srce kao posebna vrsta poprečno prugastog mišića?

- Eh sad! Ne to! Srce kao... Pravo srce! Ćaooo, Hvala vaaaam!

- Ćao..

KLIK.

Pravo srce.. Pa, pravo, naravno... Jok, licidersko ću da šetam među rebrima... Treba da vidi neko dete pa da mi se smeje.

 

(Izvor: Dnevno.rs)

Scroll to top