Srbija je zemlja koja se nalazi na evropskom kontinentu. Srbija je zemlja koja jesa skoro svih strana okružena državama koje su već članice Evropske unije, a sa svih strana državama koje će to jednoga dana i postati. Ne postoji zemlja van Evrope koja se ne bi menjala sa nama da može.

Srbija je zemlja koja je postala kandidat za članstvo, i zemlja koja je počela pregovore o pristupanju političkoj, ekonomskoj i društvenoj zajednici evropskih naroda. Srbija je zemlja kojoj je Evropska unija već odavno najveći trgovinski partner, te tako u ovaj blok izvozi deset puta više robe nego primera radi u Rusiju. Na koncu, Srbija je zemlja u čijem parlamentu ne postoji stranka koja se ne zalaže za pristupanje Evropskoj uniji.

 

 

 

Zbog svega ovoga verovatno će vas radovati našoj javnosti malo poznati podatak da je Evropska unija, kada se posmatra kao celina, najmoćnija ekonomska sila na svetu, snažnija čak i od Sjedinjenim Američkih Država.

Naime, po nominalnom BDP-u, Evropska unija ima 17,5 biliona međunarodnih dolara, druga je Amerika sa 16,7, zatim sledi Kina koja ima 9,4, i tako dalje. Rusija je na osmom mestu sa 2,1 bilion nominalnog BDP. U pitanju su podaci Međunarodnog monetarnog fonda; podaci Svetske banke neznatno odstupaju.

Ovo znači da kineska i ruska ekonomija, geografski daleko od naše zemlje, svakako puno dalje nego EU, kada se saberu imaju 11,3 biliona dolara BDP, što je skoro dvostruko (tačnije, za trećinu) slabije od ekonomskog bloka koga ćemo, ako sve bude teklo po planu, i ako na tome budemo radili, postati deo za pet godina.

Međunarodna finansijska servisna kompanija “Credit Suisse” procenjuje da EU poseduje najveće neto bogatstvo na svetu, 30 odsto od ukupnih 223 biliona. Od 500 najmoćnijih korporacija, 161 imaju sedište u EU.

Evropska unija će u narednim decenijama morati da reši veliki problem neujednačenosti razvoja među svojim državama članicama, i to je verovatno najveći izazov sa kojim se suočava. Međutim, neujednačenost postoji i u svim nacionalnim državama, a realno je očekivati da će se vremenom situacija izbalansirati. Treba samo pogledati ekonomski napredak Grčke, Portugalije i Španije u poslednjih nekoliko decenija (koji je u njihovoj sadašnjoj situaciji možda neumesno pominjati), ali koji bi bio daleko veći da je postojala odgovorna fiskalna politika.

Svakako, članstvo u Evropskoj uniji samo po sebi znači malo, i donosi još manje, ako se jedan narod uzda samo u to i veruje u magične štapiće i čarolije. Ono što ono donosi je uređenost, vladavina prava, mir, stabilnost, privilegovani status i more fondova koji donose boljitak državi koja to zna da iskoristi.

Takođe, donosi politički kanal kojim jedna zemlja – koja je na ekonomiju EU oslonjena – može institucionalno da se bori za svoju dobrobit i da blokira sve što joj ide na štetu.

 

(Izvor: Telegraf.rs) 

 

 

Scroll to top