Zapadni Balkan je "izvor nestabilnosti u Evropi", svih šest zemlja regiona (Srbija, Crna Gora, BiH, Albanija, Makedonija, Kosovo koje je priznala Britanija, prim. aut.) ostalo je zarobljeno u 1990-im godinama, a rastući nacionalizam opasniji je od radikalnog islama - neke su od ocena komiteta Doma lordova, navednih u dokumentu pod nazivom "Ujedinjeno Kraljevstvo i budućnost Zapadnog Balkana".

"Nestabilnost i nesigurnost regiona" najčešće je pominjana sintagma u dokumentu koji je objavljen juče.

 

- Stanje posle rata je kao "mir bez pomirenja". Nema koncenzusa na uzrocima i prirodi nasilja koje je počinjeno tokom sukoba na tlu bivše SFRJ, a sve etničke grupe sebe smatraju prvenstvno žrtvama, a ne nosiocima nasilja. Lord Ešdaun (Pedi, bivši visoki predstavnik u BiH) vidi Zapadni Balkan kao tipično mesto "nezavršenih ratova", gde je nomenkaltura da onaj ko vodi rat, na kraju sukoba vodi i političku scenu – ocena je komiteta.

Granice nisu nepovredive

Glavno nasledstvo 20. veka ostaje ulstradesničarski nacionalizam, primetan u svim zemljama i gotovo po pravilu podražvan od strane političkih elita. Ekstremni nacionalizam, po njima, predstavlja veću opasnost od radikalnog islama, čiji je uticaj takođe porastao poslednjih godina.

- Ultradesničarski nacionalizam je opasniji, jer "što je više tvrdokornih nacionalista na Balkanu, to su granice uspostavljene nakon ratova 90-ih dalje od toga da budu nepovredive" – navodi se u izveštaju.

Kako kažu, znatan broj ekstremnih desničarskih grupa u Srbiji je i dalje aktivan. Možda najpoznatija od svih je Srpski narodni pokret 1389, koji se, iako se deklariše kao antifašistički, snažno protivi normalizaciji odnosa i nastavku dijaloga sa Kosovom. Jednako se protive i integraciji Srbije u EU i NATO – kaže se u izveštaju komiteta i zaključuje da Ujedinjeno Kraljevstvo treba da nastavi da pruža obuku i savete agencijama u regionu koje se bore protiv terorizma i deradikalizacije.

 

Spor Srbije i Kosova opasnost za ceo Balkan

Kao još jednu opasnost za izbijanje novih sukoba na Balkanu oni vide i nerešene odnose Srbije i Kosova.

Kosovo i Metohija

*Foto: Nikolija Košak / RAS Srbija / Kosovo i Metohija

- Što se ovaj spor duže ne rešava, to je veća opasnost da se pitanje granica u celom regionu ponovo otvori, najpre u Bosni i Makedoniji, a onda, baš kao 90-ih, svuda okolo – navodi se u izveštaju mišljenje Bahara Sadrijua, profesora Univerziteta u Londonu, dok Pedi Ešdaun smatra da "ako se pokvari Bosna, pokvariće se ceo Balkan".

Što se Bosne tiče, od nje bi se u tom slučaju odvojio i sprski i hrvatski element, a general ser Majkl Rouz smatra da će u tom slučaju "u Evropi ostati malena nefunkcionalna muslimanska država" i to opisuje kao "nezamislivo".

Bosna u opasnosti da postane "propala država"

*Foto: Wikipedia / Bosna u opasnosti da postane "propala država"

Rešavanje odnosa Srbije i Kosova po njima bi rešilo i još jedno važno pitanje – uticaj Rusije na region koji raste kako evropska perspektiva izgleda sve dalja. Naime, po njima, prtljag 90-ih omeo je raniji pristup EU.

 

- Problem sa svim zemljama Balkana u tome je što se one prave da rade ono što od njih tražimo, a mi se pravimo da im verujemo – rekao je Pedi Ešdaun, citirajući Krisa Patena, aludirajući na to da su reforme koje EU zahteva ispunjene samo na papiru, ali nisu imlplementirane.

Kosovska Mitrovica

*Foto: Tanjug / RAS Srbija / Kosovska Mitrovica

Daljem gubljenju poverenja u evropsku budućnost doprineo je i Bregzit i izjave nekih članova Evropske komisije da će se datum pristupa odložiti, što je oslobodilo prostor da  uticaji Rusije, Kine, Turske i Saudijske Arabije postanu naročito prisutni.

Uticaj Rusije, koji se mahom smatra lošim, anti-zapadnim, a istovremeno podržanim od strane brojnih spona koje povezuju ovu zemlju sa Srbijom, ipak smatraju da će oslaviti nakon što se pitanje između Kosova i Srbije reši.

Rusija je glasala protiv Kosova u UN

*Foto: Wikipedia / Rusija je glasala protiv Kosova u UN

-Rusija je uporno glasala protiv prijema Kosova u Ujedinjene nacije. Međunarodni institut za bezbednost naveo je da će "normalizacija odnosa između Srbije i Kosova i postizanje kompromisa pod pokroviteljstvom EU, dovesti do toga da Rusija izgubi svoj politički značaj u Srbiji – napisano je u izveštaju.

 

Neo-otomanizam

Što se tiče Turske, jedni smatraju da ona želi da kontroliše balkanske mislimane, pa čak i nazivajući njeno prisustvo "tihom islamizacijom" u nekim zajednicama, što "naročito brine ne-islamsko stanovništvo i ide nasuprot pomirenju u regionu".

Novi Pazar dočekuje Erdogana

*Foto: Senad Zupljanin / Privatna arhiva / Novi Pazar dočekuje Erdogana

Drugi smatraju da Turska želi da obnovi tradicionalno političko i ekonomsko prisustvo u regionu, što se tumači i kao neka vrsta neo-otomanizma.

Treće je da će uticaj ove zemlje tek da raste ako u budućnosti evro-atlanska integracija bude neodostižna, jer će do demografske promene neminovno doći i već između 2030. i 2040. godine broj muslimana u regionu biće značajno veći – a oni će tražiti zemlje poput Turske za svoje kulturno obrazovanje.

Što se tiče Kine, smatraju da je njena saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana zapravo gledanje u budućnost – sve bi se one jednog dana mogle naći u Evropskoj uniji, a Kina bi tako mogla da dobije svoje predstavnike, prijateljske pro-kineske zemlje u evropskim institucijama, koje će lobirati za kineske interese.

Šta hoće UK

Ujedinjeno Kraljevstvo podržava pristupanje svih zemalje NATO-u (iako ističe da Srbija zasada nema te pretenzije) i EU, ali naglašava da ih korupcija, kriminala i manjak vladavine prava u tome sprečavaju.

Ne odustaju od svog uticaja

Ne odustaju od svog uticaja

Ujedinjeno Kraljevstvo takođe podržava dalje procesuiranje onih koji su počinili zločine tokom ratova 90-ih godina. Žele da podrže buduće lidere i smatraju da njihova vlada treba da uloži u to tako što će, na primer, proširiti mogućnosti da mladi sa ovih prostora dobiju stipendije britanskih škola.

Čak i posle Bregzita, oni navode da je EU put najsigurniji put kojim će zemlje Zapadnog Balkana dostići sigurnost, stabilnost i prosperitet... Takođe tvrde da se njihov uticaj nikada nije ostvarivao samo preko Evropske unije.

(BalkansPress / Blic.rs)

Scroll to top