Višecevni raketni bacač "smerč" i hibridni protivavionski sistem "pancir S1" oružje je koje je ruski predsednik Vladimir Putin preporučio Srbiji. "Smerč" slovi za jedan od najefikasnijih raketnih bacača u svetu, dok "pancir" predstavlja osnovu protivvazdušne odbrane u desetak država sveta, uključujući Rusiju i Kinu.

Ruski teški višecevni raketni bacač "BM-30 smerč" (vihor) ispaljuje 12 raketa kalibra 300 milimetara sa maksimalnim dometom od 90 kilometara. Osim Rusije, ovaj bacač se nalazi u naoružanju dvadesetak armija u svetu, uključujući Alžir, Jermeniju, Siriju, Kinu, Venecuelu, Kuvajt, Pakistan i Indiju. 

 

Minimalni domet ove rakete je 20 kilometara, a raketni bacač može biti montiran na dva tipa vozila – ruski MZKT MAZ-543 8h8 i češku "tatru", koji mogu da razviju maksimalnu brzinu od 60 kilometara na čas. Autonomija ovih vozila je oko 850 kilometara.

*FOTO: RTS

Kabina nije oklopljena, a mesto za oficira koji rukovodi paljbom smešteno je odmah iza kabine. Kako bi vozilo bilo stabilno tokom ispaljivanja projektila, "smerč" je opremljen i sklopivim nogama, smeštenim kraj prednjih i zadnjih točkova.

Kinezi su, tokom poslednje decenije, razvili dve podvarijante ovog sistema, AR-2 i AR-3, kod kojih su povećani kalibri dometa.

 

Tokom sirijske krize, snage Bašara el Asada koristile su "smerč" u akcijama oko Hame. Ovi sistemi isporučeni su Siriji 2014. godine, ali zapadni izvori nisu sasvim sigurni da li je oružje stiglo iz Belorusije ili Rusije.

Koristi sedam različitih projektila, uključujući kasetne protivpešadijske i protivtenkovske mine, visokoeksplozivne protivtenkovske bojeve glave, parčadne i termobarične bojeve glave. 

Smatra se jednim od najefikasnijih raketnih bacača u svetu.

"Pancir S1" – ubica "apača" i aviona A-10

Razvoj "pancira" počeo je 1989. godine, kada su shodno političkim promenama u svetu izmenjene i tehničke specifikacije oružja koje je potrebno ruskoj armiji. Stvoren je kako bi trupama pružio podršku od napada američkih jurišnih aviona "A-10 tanderbolt" i borbenih helikotera "apač".

Ovaj sistem predstavlja promene taktičkih pretpostavki ruske vojske, pa je novi hibridni sistem, koji uključuje protivavionske projektile i protivavionske topove, stvoren kako bi se pružila direktna podrška trupama na terenu, ali i protivavionskim sistemima velikog dometa, kao što su S-300 i S-400.

 

*FOTO: RTS

Svaki od ovih sistema može da funkcioniše samostalno, ali u idealnim konfiguracijama baterije čini deset lansera praćenih mobilnim komandnim centrima. Montira se na više različitih vozila, uključujući kamione i guseničare.

Ruska armija je "pancire" rasporedila u Siriji, kao direktnu zaštitu svojih snaga. "Panciri" su, takođe, upotrebljavani tokom sukoba u Ukrajini.

Naoružanje ovog sistema čini 12 projektila 57E6 ili 9M335 i dva automatska topa kalibra 30 milimetara, koji ispaljuju do 2.500 granata u minuti. "Pancir" može da napadne do četiri cilja istovremeno. Oba projektila koja se koriste na "panciru" su dvostepena i osnovu čini bojeva glava sa 20 kilograma eksploziva i blizinskim upaljačem. Može gađati mete na daljinama od 1,2 do 20 kilometara.

"Pancir" se nalazi u naoružanju armija Alžira, Irana, Iraka, Jordana, Omana, Rusije, Sirije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Vijetnama.

(BalkansPress / Izvor: Informer, RTS)

Scroll to top