Predstojeća zima trebalo bi da nam donese više snežnih padavina u odnosu na prethodne, mada bi temperature mogle da budu i više od prosečnih.

Prema rečima Marka Čubrila, profesora geografije i meteorologa iz Novog Sada, čije prognoze svakodnevno putem društvenih mreža prati desetine hiljada ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, prema do sada prispelim i analiziranim podacima, zima pred nama mogla bi da bude podeljena na dva dela, prvi hladniji i drugi topliji, piše Blic. 

- Prvi deo zime u jugoistočnoj Evropi, pa i Srbiji, trebalo bi da bude hladniji od proseka, količinski bogatiji padavinama, a očekuje se česta pojava jakih ciklona i pojačanog vetra, obilniji planinski sneg i češći sneg u nizijama u odnosu na protekle zime. Drugi deo zime u Srbiji ima određen procenat verovatnoće, trenutno oko 40 odsto, da bude topliji od proseka. Trenutno veliki deo prognostičkog materijala upućuje na to da bi nad našom državom zima 2021/2022. godine trebala da bude drugačija u odnosu na proteklu. Očekuje se znatno više padavina uz tipične zimske ciklone koji bi mogli doneti i znatno veću količinu padavina od proseka - kaže Marko Čubrila.

 

Temperaturno za sada deluje da bi zima bila oko proseka ili čak malo toplija, sa određenom verovatnoćom, za sada je to oko 30 odsto, da bude hladnija i znatno hladnija od proseka. Posmatrano po mesecima za sada najveći zimski potencijal imaju decembar i januar, kada bi region i Srbiju moglo zahvatiti nekoliko jačih zahlađenja uz obilnije padavine i jak vetar.

- Februar bi mogao doneti mirnije vreme uz ređu pojavu jakih ciklona i manju količinu padavina, ali s obzirom na udaljenost tog perioda prognoza za taj mesec je veoma nepouzdana. Trenutno sve upućuje na vrlo aktivno Sredozemlje i Jadran gde bi se razvijali česti cikloni, a od njihove tačne putanje bi zavisio odnos snega i kiše nad našom zemljom. Za sada deluje da bi severni, zapadni i središnji predeli Srbije mogli dobiti nekoliko jačih naleta snega, gde bi i to posebno u brdsko-planinskim predelima, moglo biti vrlo obilnog snega, dok bi južni i istočni predeli više bili pod uticajem toplog vazduha, te bi tamo bilo više kiše, a manje snega - kaže Marko Čubrilo.

 

U drugom delu januara i početkom februara bi bilo uslova za pojavu jakih mrazeva uz minimume i ispod -15 stepeni Celzijusa, dok bi februar mogao doneti blaže meterološke uslove, manje snega i slabije mrazeve.

- Deluje, za sada, da bi na području Beograda i okoline bilo između 13 i 18 dana sa snežnim pokrivačem na tlu što je oko ili malo više od prosečnih vrednosti, ali i znatno više u odnosu na protekle zime. U košavskom području bi bilo česte pojave košave, dok planinski deo, kako Srbije tako i regiona, može očekivati jako dobru zimsku sezonu uz obilan sneg - zaključuje Marko Čubrilo, čija će konačna procena zime uslediti posle 15. novembra kada bude poznato više meteoroloških podataka.

*Foto: N. Skenderija

Ono što je sigurno, neće se ponoviti prošla godina kada smo imali treću najtopliju zimu u Srbiji od 1951. godine, dok je ona bila druga najtoplija u Beogradu još od 1888. godine kada su počela da se vrše meteorološka merenja u prestonici. Najtoplija zima, kako u Beogradu tako i u celoj Srbiji bila je ona iz 2007. godine, kada su oboreni mnogi temperaturni rekordi.

- Iako je najtoplija zima u Srbiji bila 2007. sa prosečnom zimskom temperaturom od čak četiri stepena, najviša dnevna temperatura zabeležena je u Loznici 19. decembra 1989. godine i iznosila je čak 26,4 stepena - rekla je svojevremeno Jasminka Smailagić iz RHMZ.

Kako je zapisano u analima RHMZ, najhladnije zime u Srbiji bile su 1954, 1963, 1985, 1964, 2003...

- Jedna od najhladnijih zima u većem delu Srbije bila je 1954. godine, kada je srednja temperatura bila - 4,7. Te zime je u u Sjenici, 26. januara, izmerena temperatura od -38 stepeni.

 

Na osnovu zvaničnih podataka RHMZ, rekord iz 1954. godine ipak je oboren tri decenije kasnije. Naime, na Pešterskoj visoravni, u Karajukića Bunarima, skala na termometru se 13. januara 1985. godine spustila do minus 39,5 stepeni!

S obzirom na to da se meteorološka merenja u Beogradu vrše duže od 130 godina, kao najhladnija zima u prestonici vodi se ona iz 1891. godine sa prosekom za sva tri meseca od minus 4,5 stepena. Ovakvih zima, međutim, retko smo imali u 21. veku, a jedna od njih bila je ona s početka 2012. godine kada je većina Srbije bila pod snegom i ledom. Tada je Vlada Srbije donela odluku da proglasi vanrednu situaciju u celoj zemlji.

*Foto: Tanjug/ Rade Prelić

U Beogradu je ova zima ostala zapamćena i po tome što su duže od mesec dana bile zaleđeni Sava i Dunav, ali i po tome što je sneg padao čak i na temperaturama ispod -10.

Najdeblji snežni pokrivač u Beogradu zabeležen je 3. februara 1962. - čak 80 centimetara, dok su olimpijske 1984. godine na planinama beleženi gotovo neverovatni rekordi – na Rudniku 149, na Divčibarama 153, na Kopaoniku 198, a na Mitrovcu na Tari neverovatnih 213 centimetara snega!

Na drugoj strani malo je falilo da tokom zime 2019/2020. u Beogradu završimo potpuno bez snega. Naime, prve pahulje koje su se zadržale na tlu viđene su tek 27. februara i to je bio najkasniji prvi sneg još od 1951. godine.

-39,5 stepeni je istorijski minimum u Karajukića Bunarima iz 1985. godine

-26,2 stepena je najniža temperatura izmerena u Beogradu 10. januara 1893

26,4 stepena je zimski rekord izmeren 19.12.1989. godine u Loznici

213 centimetara snega je napadalo 1984. godine u Mitrovcu na Tari

80 centimetara snega je najdeblji snežni pokrivač u Beogradu iz 1962

Scroll to top