Pod pritiskom Amerike i njenih satelita iz Istočne Evrope, Evropska komisija se sprema da blokira "Gaspromov" projekat "Severni tok 2". Zbog raznoglasja u novoj nemačkoj vladi, čije se formiranje očekuje do Nove godine, grlati protivnici tog gasovoda, na čelu sa Poljskom, već su počeli da likuju. Predsedavajući Evropskog saveta Donald Tusk obratio se liderima EU tražeći da što pre donesu odluku kojom bi zabranili gradnju drugog kraka "Severnog toka", koji bi takođe trebalo da bude postavljen na dnu Baltika.

 

Očekivalo se da će Nemačka biti glavni lobista gradnje "Severnog toka 2", jer bi njene kompanije od toga imale veliku korist. I kancelarka Angela Merkel se više puta izjašnjavala za gradnju tog gasovoda. Međutim, nova nemačka vlada u nastajanju počela je da se koleba, pa su, kako bi šahisti rekli, protivnici gasovoda "dobili na tempu". Inače, glavni lobista "Gasproma" u Evropi je bivši nemački kancelar i Putinov prijatelj Gerhard Šreder.

Predsednik austrijske kompanije OMV Rajner Zele javno je pozvao nemačku vladu da podrži gradnju tog gasovoda.

- Od njega će najveću korist imati Nemci i Austrijanci - podvukao je Zele.

U budućoj nemačkoj koalicionoj vladi nema jedinstvenog stava o novom gasovodu. Zeleni su oštro protiv njega, a razlog nije ekologija, već su to nerešeni ukrajinski problem.

U Evropskoj komisiji tvrde kako Evropi nije potreban "Severni tok 2", čiji bi kapacitet bio 55 milijardi kubika godišnje, jer će se u budućnosti smanjiti upotreba plavog goriva na Starom kontinentu. Međutim, eksperti tvrde da su sve to samo političke igre, jer Evropa ne može bez ruskog gasa.

Evrokomisija planira da promeni pravne dokumente koji se odnose na Treći energetski paket. Predlaže se da svi glavni gasovodi budu dostupni i drugim operatorima. Zasada je glavni akcionar "Severnog toka 2" kompanija "Gasprom", koja je i vlasnik gasa. Do sada su se o uslovima u vezi sa "Severnim tokom 1", izgrađenim 2012, Rusi dogovarali samo sa Nemcima, do kojih je pod morem bio postavljen cevovod.

U Evrokomisiji tvrde da se dopuna Trećeg energopaketa ne odnosi samo na ruske gasovode, već i na one koji transportuju plavo gorivo iz Norveške, Alžira, Libije, Tunisa i Maroka.

 

Što se tiče ruskog gasa, Evrokomisija i dalje podržava predlog da se on transportuje ukrajinskim cevovodima u Evropu. Ukrajina i Poljska ne žele da izgube novac koji zarađuju na tranzitu ruskog gasa, pa su zato najagilniji protivnici "Severnog toka 2".

- Ako Rusi ne produže ugovor o tranzitu gasa kroz Ukrajinu, Kijev će prestati da na tome zarađuje oko tri milijarde dolara godišnje - kaže predsednik ukrajinskog "Naftogaza" Andrej Koboljev.

Sadašnji ugovor o ukrajinskom tranzitu ističe 2019. godine. Inače, bez 800 miliona dolara od tranzita ostaće i Slovačka.

TEŠKO je poverovati da će Nemačkoj biti jeftiniji turkmenistanki ili azerbejdžanski, a kamoli američki gas od onog koji joj nudi Rusija. Sve sadašnje priče o širenju korisne konkurencije su zapravo politička manipulacija. Do sada su za gradnju gasovoda "Severni tok 2", pored Nemačke, bile Francuska, Austrija i Holandija, jer je trebalo da njihove kompanije budu partneri "Gasproma".

Donedavno je i Danska bila za gradnju tog gasovoda, ali se situacija u njenom parlamentu promenila, pa se može dogoditi da "Severni tok 2" mora da menja maršrutu kako ne bi ušao u danske teritorijalne vode.

- Evrokomisija želi da nametne norme svog Trećeg energopaketa i na deo gasovoda koji ide po dnu Baltika. To je u suprotnosti s međunarodnim pravom - ističe ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov.

KOMPANIJE koje nameravaju da učestvuju zajedno sa "Gaspromom" u gradnji "Severnog toka 2" dobile su pismo u kojem ih Ministarstvo finansija SAD upozorava na to da su predviđene sankcije za one koje ulažu u gradnju ruskih gasovoda. U tom pismu se ističe da će SAD i dalje biti protiv gradnje "Severnog toka 2". Predsednik Tramp je potpisao zakon kojim su pooštrene sankcije Rusiji, pa će svi projekti u kojima su ruske kompanije pod sankcijama vlasnici više od 33 odsto akcija biti pod posebnom kontrolom i njihovi partneri će biti kažnjeni. Jednostavnije rečeno, one zapadne kompanije koje su spremne da ulože u ruske gasovode više od pet miliona dolara godišnje, ili milion dolara u jednoj tranši, Amerikanci će kazniti.

U "Gaspromu" su svesni toga da je uvođenje novih sankcija Rusiji povećalo rizik ne samo za "Severni tok 2", nego i za "Turski tok". Naravno, ukazuju analitičari u Moskvi, da sada Tramp ne može da naredi Erdoganu da zaustavi polaganje cevi kojim će ruski gas stizati do Turske. Ali pod velikim je znakom pitanja ideja da se iz turskih skladišta taj gas transportuje do zemalja na Balkanu.

 

- Da bi gas stigao u Srbiju, on mora da prođe kroz Grčku, koja je članica EU, kao i Makedoniju, koja želi da postane njena članica - podsećaju ruski analitičari. - Rukovodstvo u Atini i, pogotovo, rukovodstvo u Skoplju nemaju snage da kažu Amerikancima da im je ruski gas potreban i da će zato ući u taj posao sa "Gaspromom".

Ukazuje se i da bi previše naivna bila igra da taj ruski gas Turci prodaju kao svoj. Druga je stvar ako bi Rusija tim zemljama dala povoljne kredite da one formiraju svoje kompanije za transport gasa na svojim teritorijama.

Što se tiče Bugarske, ona je već pokazala koliki je stepen njene samostalnosti kada je u poslednji čas odustala od realizacije "Južnog toka". 

Dužina 1.250 kilometara

* "Severni tok 2" je dugačak 1.250 kilometara i proteže se od ruskog Viborga do nemačkog Grajfsvalda. Taj projekat predviđa gradnju dva cevovoda kapaciteta 55 miliona kubika godišnje do 2019. godine.

 

* ZA realizaciju projekta formirana je u Švajcarskoj kompanija "Severni tok 2 AG", čiji je vlasnik "Gasprom". Vrednost projekta je devet i po milijardi evra.

* U aprilu 2017. pet velikih evropskih kompanija potpisalo je dogovor o finansiranju 50 odsto projekta. Svaka od njih će uplatiti 950 miliona evra.

Tehnika za spuštanje već je isprobana

"Pritiskao" i regan

VAŠINGTON uporno plaši Evropu time da će biti isuviše zavisna od ruskog gasa. Da američke pretnje već imaju efekat, dokaz je i jedna od najvećih italijanskih banaka koja je zainteresovana da učestvuje u finansiranju gradnje gasovoda, ali samo pod uslovom da nema nikakvih rizika od američkih sankcija.

Slične pritiske Amerikanci su pravili i u vreme predsednika Regana, kad se pravio gasovod Urengoj - Pomari - Užgorod. Tada je bila zabranjena prodaja Sovjetima gasnih tehnologija. Na kraju je pobedila logika zdravog biznisa, jer je Nemcima bio potreban sovjetski gas.

(BalkansPress / Novosti.rs)

Scroll to top