Pre nekoliko nedelja Švedska je obeležila 205 godina od potpisivanja poslednjeg mirovnog sporazuma, što znači da skandinavska kraljevina već više od dva veka nije bila u ratu. Iako je svoje poslednje ratne veterane sahranila još krajem 19. veka, Švedska nije zanemarila svoje oružane snage. Poslednjih decenija doduše, izdvajanje za odbranu su u stalnom opadanju, ali pre nekoliko dana vlada levog centra, predvođena socijaldemokratama, najavila je sveobuhvatno i povećano ulaganje u odbranu.

 

Neki političari izjavili su da se radi o istorijskom povećanju budžeta za odbranu, a brojke ukazuju da je zaista tako. Švedska je za svoju odbranu pre 40 godina izdvajala 3,1 odsto BDP-a, da bi prošle godine brojka pala na jedan odsto. Do 2025. godine porašće na 1,5 odsto BDP-a, piše Index.hr

*FOTO: SWEDEN OUT / EPA;

Nabavljaju 60-ak novih aviona

Konkretni planovi još nisu izašli u javnost, ali izgledno je da će se ulagati u sve vidove oružanih snaga, a najviše u kopnenu vojsku. Ukupan broj zaposlenih u oružanim snagama, uključujući i civile, trebalo bi sa današnjih 60.000 do 2025. godine da poraste na 90.000. Kopnena vojska bi trebalo da oformi četiri nove brigade, a profitiraće i ostali. Mediji nagađaju da će oružane snage, osim nabavke 60 novih "gripena E", zadržati i modernizovati 95 starijih modela "gripena C/D".

 

Strah od Rusije

U planu je i modernizacija dve stare i izgradnja još dve nove podmornice, obnova radarskog sistema te modernizacija pet korveta klase "Visby".

*FOTO: AIDAN CRAWLEY / EPA;

Zašto je onda zemlja, koja već više od dva veka uspeva ne samo da održi neutralnost nego da izbegne vojne udare i građanske ratove te političko nasilje unutar zemlje, odlučila tako naglo i značajno da poveća izdatke za odbranu, odnosno za ionako dobro obučene i moderno opremljene oružane snage?

Švedska je u dobrim odnosima sa svim svojim skandinavskim i baltičkim susedima. Odgovor je u već tradicionalnoj zabrinutosti, moglo bi se čak reći i strahu od moćne, agresivne, nedemokratske i neprijateljski nastrojene Rusije.

 

-Rusko ponašanje sve je više sovjetsko, pa se tome mora prilagoditi i Švedska. Sa većom vojskom i naprednijom teritorijalnom odbranom, bićemo spremniji i otporniji, što može uticati na to da do rata ni ne dođe - jednostavno je stanje stvari objasnio Alan Vidman, parlamentarni zastupnik švedskih liberala, koji podržavaju socijaldemokratsku vladu.

*FOTO: SHAWN THEW / EPA;

Baltičko more je ''meki trbuh'' Švedske te poprište desetina incidenata godišnje u kojima dolazi do bliskih susreta švedskih i ruskih vojnih aviona, do ulaska ruskih aviona u švedski vazdušni prostor te do pojave ''neidentifikovanih'' podmornica u švedskim teritorijalnim vodama.

 

I dalje nisu članica NATO-a

U svetu kojim dominira trgovinski rat SAD i Kine, Bregzit i postupni pad američkog interesa za ulogu međunarodnog policajca, Švedska je procenila da nije loše ojačati oružane snage. Uprkos stalnom zalaganju građanskih stranaka desnog centra, Švedska i dalje nije članica NATO-a pa sa te strane načelno ne može očekivati pomoć. A od svih zemalja koja imaju izlaz na Baltičko more, Švedska trenutno za odbranu izdvaja najmanji postotak BDP-a. No, s obzirom na članstvo u Evropskoj uniji, ipak nije sasvim bez saveznika.

*FOTO: SWEDEN OUT / EPA;

Na trendove u švedskoj bezbednosnoj politici ukazuje i ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, koji je ukinut 2010 godine. Iako je svake godine oko 95.000 18-godišnjaka obavezno da se javi vojnim vlastima, zapravo temeljnu obuku godišnje prođe tek njih 5.000, što je ipak dovoljno za redovnu obnovu oružanih snaga i održavanje borbene gotovosti.

Novac će nabaviti tako što će bankama uvesti nove poreze

Na kraju, dobro organizovane i vođene države poput Švedske neće se upuštati u kreiranje i javno iznošenje strateških planova ako nemaju jasnu finansijsku konstrukciju. Budući da finansiranje oružanih snaga nauštrb životnog standarda građana ne dolazi u obzir, vlada je novac odlučila da potraži tamo gde ga ima najviše – u bankama.

Pred novinare su izašli ministar obrane Peter Hultkvist i ministarka finanasija Magdalena Anderson i najavili da će najmanje četvrtinu potrebnog novca namaknuti novim porezom za banke.

-Primećujem da su četiri najveće banke, "Handelsbanken", "Nordea", "Swedbank" i "SEB", prošle godine imale dobit od 112 milijardi kruna (oko 11 milijardi evra), što je tri milijarde više nego 2017. godine - jasna je bila ministarka Anderson.

(BalkansPress / Izvor: Index.hr)

 

 

Scroll to top