Napeta je situacija u Južnom kineskom moru. SAD pokušavaju na sve načine da destabilizuju NR Kinu. Načina za to ima mnogo, samo je pitanje da li će Kina uspeti da pokaže ko je gazda u regionu.

Vrhovno tužilaštvo u Pekingu je saopštilo da SAD pokušavaju da izazovu oružane sukobe na teritoriji Kine, kao što je bio slučaj sa Sirijom. Kineske vlasti smatraju da Amerikanci podstiču separatizam u njihovoj zemlji i to preko Hongkonga i Tajvana. Kinesko vrhovno tužilaštvo je objavilo i snimak na kome se vidi stanje u Siriji i Iraku a onda se porede sa današnjom Kinom, navode strani mediji.

- Magla domaće i međunarodne brige nije nestala sa kineskog neba. Tibet, Šindang, Hong Kong, Tajvan, sa svojim separatizmom, disidentima i advokatima koji se bezočno bore za zapadne sile, štete stabilnosti i harmoniji Kine. Iza svih tih incidenata može se videti mračna senka sastavljena od zvezda i pruga (aludirajući na zastavu SAD) - rečeno je na kineskoj televiziji.

Takođe, kineske vlasti su objavile fotografiju DŽošue Vonga koji vodi pokret Demosista koji se bori za otcepljenje Hongkonga od NR Kine, i kojeg dovode u vezu sa zapadnim organizacijama koje ga plaćaju da ruši stabilnost u Kini. Najveća pretnja u Kini dolazi iz Honk Konga, Tajvana i Tibeta.

{adselite}Hong Kong

Treba dodati da Hong Kong ima poseban status u okviru NR Kine zbog specifične prošlosti ove oblasti u obalnim krajevima Kine. Hong Kong je dugo bio pod britanskom upravom.

Po svemu sudeći ovaj grad se dosta razlikuje od ostalih delova Kine. Veliki broj stanovnika dobro govori engleski, maternji jezik im je kineski koji koriste u svakodnevnom govoru. Oko 95 odsto su etnički Kinezi, ili deo naroda Han, koji čini preko milijardu ljudi. Status ovog grada i oblasti uzkazuje da je reč o specijalnoj administrativnoj oblasti NR Kine.

Tajvan

Tajvan koji je udaljen nekih 120 kilometara od istočne kineske obale, nosi status Republike Kine i jedina je kineska provincija koja ne potpada pod suverenitet NR Kine. T

Na ovo ostrvo je, kao i dobar deo visokog staleža s početka 20. veka, emigrirao i čuveni lider Kuomintanga, Čang Kaj Šek nakon iscrpljujućeg građanskog rata sa pripadnicima revolucije. Tajvanci stoga sebe smatraju jedinom Kinom koja je izgubila suverenitet nad ostatkom svoje teritorije.

Danas je Tajvan nepriznat od strane NR Kine i smatra se velikim američkim saveznikom. Postoji velika tendencija da se sa Tajvana utiče na destabilizaciju NR Kine.

Tibet

Godine 1951. Tibet je nakon sukoba pripojen novouspostavljenoj Narodnoj Republici Kini, a prethodna tibetanska vlast je formalno ukinuta 1959. Danas NR Kina upravlja zapadnim i centralnim Tibetom kao Tibetanskom autonomom oblasti dok su istočne oblasti deo provincija Sečuan i Ćinghaj. Na Tibetu postoje tenzije između domaćeg stanovništva i kineskih vlasti, kao i tibetanski pokret za nezavisnost koga čine disidentske grupe u izbeglištvu.

Vlada Tibeta predvođena četrnaestim Dalaj Lamom je 1959. pobegla iz Kine i uspostavila nepriznatu vladu u Darmsali u severnoj Indiji. Vlada u izgnanstvu traži nezavisnost Tibeta, pozivajući se na "istorijsko pravo" i "postojanje drevne tibetanske države". Ona je nastavila da koristi zastavu, čije je prikazivanje Vlada Kine zabranila da bi sprečila težnje ka izazivanju nestabilnosti i narušavanja integriteta države.

Sinđijang

Severozapadna, pretežno pustinjska i stepska oblast NR Kine čini šestinu celokupne površine NR Kine sa nekih 1,6 miliona kvadratnih kilometara. Ova oblast nastanjena je uglavnom manjinskim narodima od kojih dominiraju: Hui (muslimani, govore kineski, mešavina Han Kineza i srednjeazijskih muslimanskih naroda, reč je o mirnom narodu), Ujguri (imaju svoj jezik i pismo, ne pripadaju kineskoj grupi naroda već centralnoazijskim narodima, po veroispovesti su muslimani, imaju separatističke tendencije), Kazaci, Kirgizi, Tadžici, Tatari, Uzbeci (nemaju nikakvih separatističkih ambicija, pripadaju umerenom islamu, imaju svoje pismo i jezik). 

Većinski narod Kine je narod Han koji broji više od 1,31 milijardi stanovnika. U Kini postoji još 55 manjinskih naroda od kojih neki delovi tih naroda gaje separatističke ideje i predstavljaju potencijalnu opasnost iznutra.

 

Ujguri

Ujguri su centralnoazijski narod kao što je rečeno. Predstavljaju grupu najvatrenijih muslimana u NR Kini. Često čujemo u medijima da je izvršen teroristički napad u nekom kineskom gradu. Uglavnom odgovornost za te napade preuzima secesionistički pokret "Istočni Turkestan" koji ilegalno deluje u Kini. Bore se za takozvanu državu "Istočni Turkestan" čija je zastava, kao i organizacija u Kini zabranjena. NR Kina je dala široku autonomiju Ujgurima, mogućnost da slobodno govore maternjim jezikom, ispovedaju veru, uče verske škole i medrese, da idu slobodno u Meku na hadžiluk svake godine u organizaciji NR Kine i Kineske islamske asocijacije (CIA). U Kini ima 38.000 džamija koje je država zajedno sa sredstvima vernika podigla širom svoje teritorije. U poslednje vreme Ujguri odlaze na strana ratišta poput Sirije i Iraka i svoje džihadističko znanje primenjuju u Kini.

Južno kinesko more

Podsetimo, odnosi Pekinga i Vašingtona izuzetnio su zategnuti zbog Južnog kineskog mora. Na strani Amerikanaca su Filipini i Malezija, koje u Kini vide velikog neprijatelja i uzurpatora međunarodnih voda u Južnom kineskom moru.

Međunarodni sud u Hagu je doneo presudu da Kina nema pravo na ove vode, dok Kinezi trvrde da je reč o istorijskom pravu Kine na ovo more koje ona smatra svojim teritorijalnim vodama.

Peking je odbacio presudu iz Haga kao neosnovanu i najavio odlučnu odbranu svojih morskih, a ako treba, i kopnenih teritorija.

(Izvor: Mediji)

Scroll to top