Istraživanje navodi da 59 posto ljudi priznalo je da ne sprema krevet dok 27 posto ima tu naviku, a 12 odsto kaže da to drugi obave umesto njih. Ta navika otkriva karakter čoveka.

Slaganje kreveta ne oduzima puno vremena, ali neki ljudi ipak ga ne slože. Jedni to smatraju besmislenim poslom i gubljenjem vremena, jer će ionako na kraju dana ponovo biti u njemu, drugi su jednostavno lenji, treći uvek ustaju prekasno i kasne...

I oni koji ga svako jutro spremaju imaju razloge zašto to rade - vole da je spavaća soba uredna, tako su navikli od detinjstva, svi to rade pa, eto, i oni...

Prema istraživanju na 68.000 ljudi čak 59 odsto njih priznalo je da ne slaže krevet dok 27 odsto ima tu naviku. Ostatak od 12 odsto odgovorilo je da o drugi obave umesto njih.

Slaganje kreveta posle buđenja ima dublje značenje od same navike. Stručnjaci tvrde da marljivo zatezanje postelje svako jutro, ravnavanje jastuka o ljudima govore sledeće:

 

 

1. Vole se da se osećaju korisnim

Slaganjem kreveta ujutro dobivaju u tom danu prvi osjećaj da su bili korisni, ispunili su jedan zadatak... Zbog toga su u radni dan startali već pomalo ponosni na sebe i žele taj osećaj da zadrže tokom dana. Zato će do večeri želeti da obave još neke zadatke jer se tako osećaju dobro.

2. Stanje kreveta je stanje uma

Postoji izraz da je krevet odraz čoveka - uredan krevet, uredan život. Oni koji vole uredan krevet, vole da imaju red u svom životu. Ljudi koji ga ne slažu, dobro se snalaze u haosu i on im ne predstavlja toliki problem kao urednima.

3. Odraz sreće i produktivnosti

U navedenom istraživanju, 71 odsto ljudi koji spremaju krevet svako jutro kazalo je da su srećni, a 62 odsto onih koji ne nameštaju krevet priznalo je da su nesrećni. Stručnjaci nagađaju da prvi više uživaju u svom poslu, redovno vežbaju i više spavaju.

4. Vole da imaju kontrolu

Ljudi koji redovno slažu krevet posle buđenja vole da imaju život pod kontrolom, a krevet je samo jedan detalj u toj "slagalici".

5. Priprema za neprijatne stvari

Neki ljudi slažu krevet iako im se to baš ne radi, jer se tako podsvesno pripremaju na suočavanje sa stvarima koje bi najradije izbegli, ali nikako ne mogu, kao što je, recimo, posao koji im je mrsko da rade, ili neugodan razgovor s prijateljem...

Ako nemate naviku spremanja kreveta, a želite to da ispravite, ovo je recept: naučnici kažu da je potrebno 66 dana da bi se neki zadatak pretvorio u naviku i rutinu.

Postoje i pobornici neslaganja kreveta. Oni tvrde da je to zdravije jer se zbog razbacane posteljine krevet bolje provetrava od grinja i ostalih nepoželjnih "stanovnika" zaslužnih za alergije i astmu. Naučnici, međutim, odgovaraju da je dovoljno 20-ak minuta da bi se krevet "provetrio", tako da to opravdanje ipak "ne stoji".

Scroll to top