Ovo stvorenje u čoveku može živeti godinama, a u nekim slučajevima dospe i do mozga. U početku nema nikakvih tegoba,ali vremenom počinju da se pojavljuju. 

 Radi se o svinjskoj pantljičari koju je mikroskopski fotografirala Teresa Zgoda sa Tehnološkog instituta Rochester u Njujorku. S tom fotografijom je osvojila 4. mesto na foto takmičenju 2017 Nikon Small World.

 

Inače, ovaj parazit u ljudskom telu može završiti konzumiranjem nedovoljno toplotno obrađenog mesa u kojem su pronađena jaja ili larve. Larve izlaze iz larve nakon što stigne do tankog creva. Tamo živi godinama.

U suprotnom, pantljičare su grančice i mogu dostići do 25 metara, ali obično su dugačke do pet metara. Nutrienti se uzimaju kroz površinu tela. Osoba koja nosi ovaj parazit na početku neće osećati ništa, ali kasnije postoji mučnina, dijareja i gubitak težine.

Na sličan način u telo čoveka može dospeti i goveđa pantljičara - zato je jako važno paziti da je meso dobro termički obrađeno. Pored njih, psi se mogu naći u ljudskom crevu i rovovima ribe. Može se ukloniti iz tela sa određenim lekovima ili, u teškim slučajevima, hirurškim postupkom.

*Foto: Profimedia

Ponekad ovaj parazit dođe do želuca, ulazi u mišiće i potkožno tkivo, a nađe se retko čak i u mozgu gde izaziva upalu. Na internet stranici Nastavnog zavoda za javno zdravstvo Primorsko-goranske županije objašnjavaju kako pantljičara dospe u svinje ili goveda:

 

"Svinjska pantljičara (Taenia solium) i goveđa pantljičara (Taenia saginata) prisutne su u onim krajevima sveta gde se inače konzumira svinjsko / goveđe meso, pogotovo ako je sirovo, nedovoljno pečeno ili nedovoljno usoljeno i dimljeno.

Svinja i govedo prelazni su nosioci, zaraze se na ispaši, kada hranom ili vodom unesu u svoj organizam jaja ili gravidne članke koji sadrže jaja. Iz njih se u tankom crevu svinje / goveda oslobađa larva, koja probija zidove creva i krvlju dolazi do poprečno-prugastih mišića svinje / goveda, gde se razvija u ikricu - cisticerk. "

*Foto: Profimedia

Objasnili su i kako se zaštititi: "U prevenciji je najbitnija termička obrada mesa jer izlaganje ikrice temperaturama do 56 stepeni Celzijusovih tokom pet minuta dovodi do njenog uništenja. Čuvanje mesa usoljavanjem na duže vreme ili zamrzavanjem na -10 tokom devet dana takođe ubija Važno je kupiti i jesti meso koje je prošlo adekvatnu veterinarsku i sanitarnu kontrolu".

(BalkansPress / 24sata.hr)

Scroll to top