Kiklopija nije nasledna, a neki od poznatih uzroka su kromosomske anomalije, dijabetes majke, uzimanje lekova u trudnoći. Ne može da se leči, a prognoza je izuzetno loša.

Kiklopija je retka prirođena malformacija u kojoj u embrionalnom razvoju ne dolazi do razdvajanja orbita (očnih šupljina), pa se formira samo jedna orbita u kojoj je u središnjoj liniji smešteno jedno oko, objašnjava prof. dr. sc. Miroslav Dumić, pedijatar, dečji endokrinolog i dijabetolog iz Poliklinike A. B. R. u Zagrebu.

 

Dodaje kako se uz to najčešće nađe i čitav niz drugih malformacija i to prvenstveno mozga, teške malformacije nosa i usne šupljine koje onemogućavaju disanje, te bubrega, srca i prstiju. Učestalost kiklopije je oko 1:100 000 novorođene dece (od kojih je deo mrtvorođen).

Danas se kiklopija može otkriti ultrazvučnim pregledom trudnice.

- Kiklopija nije nasledna, a neki od poznatih uzroka su kromosomske

anomalije, dijabetes majke, uzimanje lekova u trudnoći (citostatici,antiepileptici). Ne postoji mogućnost lečenja kiklopije, a prognoza je izuzetno loša. Novorođenčad retko preživljavaju više od nekoliko dana po rođenju - objašnjava ovaj stručnjak.

 

- Koliko mi je poznato do sada nije bilo izveštaja o ovoj retkoj anomaliji u našoj medicinskoj literaturi, no obzirom na njenu učestalost za očekivati je da se i u Hrvatskoj rađaju deca s ovim poremećajem - kaže kaže prof. dr. sc. Dumić koji je i predsednik Društva za pedijatrijsku endokrinologiju i dijabetes Hrvatskog lekarskog skupa. 

Kroz istoriju su se rađala deca s ovim poremećajem i svaki put bi izazvala veliko zanimanje lekara. I danas kada dođu na svet, stručnjaci ih proučavaju ne bi li doznali kako do takvih deformacija dolazi i kako to sprečiti.

Kiklopiju spominju i u Američkom časopisu za medicinsku genetiku (American Journal of Medical Genetics). Opisali su slučaj kiklopije dijagnostikovane kod dva fetusa koja su imala i neke druge malformacije. Kada su se deca rodila, njihove sumnje bile su, nažalost, potvrđene.

O detetu rođenom s kiklopijom pisali su i stručnjaci na US National Library of Medicine. To dete se rodilo u Vojnoj bolnici Pince Hashem u gradu Zarga u Jordanu s težinom od 2900 grama. Rodila ga je 18-godišnja žena.

 

Bila je to prva beba u toj porodici, a da s njom nešto nije u redu saznali su na ultrazvuku u ranoj trudnoći. Nesrećno dete je imalo jedno oko, nos mu je nedostajao, imalo je nekoliko deformacija na abdomenu i još neke nepravilnosti u razvoju. Živelo je svega pet sati.

U Indiji je 2006. godine rođena beba koja je uspela da preživi mesec dana, a pet godina nakon toga tamo je rođeno još jedno dete s ovim poremećajem koje je živelo svega jedan dan.

Ovaj poremećaj je nazvan po divovima iz grčke mitologije, a pojavljuje se i kod životinja, u jednom od 16.000 slučajeva.

(BalkansPress / 24sata.hr)

Scroll to top