Jedan parohijan prestao je da ide u crkvu.

Ranije je svakog vikenda odlazio. Vreme je prolazilo i sveštenik odluči da ga poseti. Došao je u njegov dom; vrata su bila otvorena i sveštenik je ušao.

Bivši parohijan sedeo je sam pored kamina. Ugledavši sveštenika, klimnu glavom u znak pozdrava i rukom mu pokaza mesto da sedne.

Smestivši se udobno, sveštenik poče da posmatra divnu igru plamenova u kaminu. Ćutali su obojica.

Nakon nekoliko minuta sveštenik iznenada ustade, uze klešta i sa njima dohvati jedan plameni ugarak, te ga stavi u stranu, daleko od jedinstvene vatre. Zatim ponovo sede.

Ćutanje potraja.

U međuvremenu, izdvojeni ugarak prestao je da plamti, snaga mu je jenjavala i uskoro postade hladan i crn. Sveštenik ustade ponovo i kleštima vrati ugašeni ugarak u vatru. Trenutak kasnije, on je ponovo počeo da gori zajedno sa drugima.

Ostavljajući klješta, sveštenik, u tišini, krenu ka vratima kad na pragu ču reči:

– Hvala za posetu i propoved u kaminu. U nedelju ću sigurno doći.

Scroll to top