Jednom je neki čovek bio ljut na svoju petogodišnju ćerku jer je potrošila celu rolnu zlatnog papira za pakovanje poklona. Novca je bilo malo i otac se razljutio kada je malo dete pokušalo tim papirom ukrasiti kutiju koju je stavila ispod božićne jelke.

Sledeće jutro, devojčica je uzela zapakovanu kutiju i rekla, “Ovo je za tebe, tata.” Njemu je bilo neugodno zbog jučerašnje preterane reakcije, te je poklon počeo s osmehom otvarati. Međutim, kad je otvorio kutiju i uvideo da je prazna, njegov se bes ponovno rasplamsao.

Viknuo je na nju, “Zar ne znaš da kad nekome daješ poklon, u njemu bi nečega trebalo biti?”

Devojčica ga pogleda sa suzama u očima i reče: “Ali, tata, kutija nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe. “

Otac je bio slomljen. Stavio je ruke oko svoje malene devojčice i molio je da mu oprosti.

Priča se da je čovek tu kutiju držao pokraj svog kreveta puno godina nakon ovog događaja i kadgod bi se osećao obeshrabrenim, iz nje bi izvadio "poljubac" i setio se ljubavi deteta koje ga je tu stavilo.

*U stvarnom smislu, svaki je čovek dobio zlatnu kutiju prepunu bezuslovne ljubavi i poljubaca naše dece, roditelja, prijatelja, porodice i Boga. Na ovom svetu ne postoji ništa dragocenije od toga.

(Izvor: atma.hr)

Scroll to top