Jovan Dučić (1874 – 1943) rođen je u Trebinju, živeo u Mostaru, a umro je u Americi. U srpsku poeziju uneo je duh francuskog parnasizma i simbolizma. Družio se sa Šantićem i Svetozarom Ćorovićem, uređivao je časopis Zora.

Jovan Dučić je nesumnjivo živeo buran i nimalo prijatan život, ali zahvaljujući svemu kroz šta je prošao, mi, njegovi čitaoci, danas uživamo u poeziji, prozi i mislima koje poput slovnih spomenika stoje u vanvremenskom prostoru. Evo nekih od njegovih citata:

 

  • Čuvaj se onoga koji poružni kada se smeje.
  • Ima ljudi koji su hrabriji pred smrću, nego pred životom.
  • Ironični ljudi su često puni duha. Njima su se uvek divili više nego što su ih voleli.
  • Izvor nesreće čovekove leži u njegovom egoizmu; u tom što hoće da uvek drugi rade za njega.
  • Kao glad, ni ljubav nema očiju, ali ljubomora nema pameti.
  • Kad bi mladost imala filozofiju staraca, na svijetu ne bi bilo ni jednog sunčanog dana.
  • Kad se uzme koliko na svetu ima glupana, ludaka, podlaca i bezličnih ljudi, čovek izgubi svaku ljubav za život u tako otrovnom zraku.
  • Ko prijatelja tumači i analizira, taj ga i ne voli.
  • Ko veruje da je srećan, on je zaista srećan.
  • Lepa je svaka žena, osim one koja misli da to nije, i one koja misli da to jeste.
  • Ljubav je najveće nespokojstvo i nasilje nad sobom i drugima.
  • Ljubav je ozbiljna i sveta stvar, ali su zaljubljeni – za čudo, uvek smešni za sve ostale ljude.
  • Ljubav u sumnjama, to je najveća beda i najčemerniji paradoks božji.
  • Ljubomora je nesumnjivo jedno osećanje koje je izvor najstrašnijih nepravdi i najprostačkijih nastupa.
  • Ljubomoran muškarac je moralni idiot, a ljubomorna žena je gora i opasnija od preljubnice.
  • Pametan se čovek oženi na vreme. U mladosti je brak stvar ljubavi, a u starosti je stvar slabosti i straha od samoće.

 

Scroll to top