Bio jednom jedan bogati trgovac koji je imao četiri žene. Najviše je voleo svoju četvrtu ženu. Poklanjao joj je bogate poklone, brinuo se o njoj dajući joj svo materijalno bogatstvo.

Takođe je voleo i svoju treću ženu. Bio je ponosan na nju i uvek je pokazivao svojim prijateljima. Ali uvek je postojao strah kod njega da će ga ona napustiti i otići s nekim drugim daleko od njega.

Voleo je i svoju drugu ženu, ona je pažljiva i brižna prema njemu. U stvarnosti, njoj se najviše ispovedao. Kad kod bi trgovac imao problem prilazio bi svojoj drugoj ženi koja bi mu uvek pomogla i vodila bi ga kroz teška vremena.

Ali trgovac je imao i svoju prvu ženu, koja mu je bila verna i pomagala mu godinama da stekne svo to bogatstvo. Brinula se o domaćinstvu i porodici. Međutim, trgovac je nije voleo i jedva da ju je primećivao.

 

Jednog dana trgovac se razboli. Znao je da će umreti uskoro. Razmišljao je o svom bogatstvu i životu punom blaga, pa reče sebi: “Imam četiri žene. Ali kada umrem, ostaću sam.”

Odluči on da razgovara s njima, pa upita prvo svoju četvrtu ženu: “Volim te najviše od svih. Davao sam ti sve najbolje stvari i brinuo se o tebi. Sada umirem i hteo bih da me slediš kroz moju smrt.” Ona se iznenadi: “Ne dolazi u obzir” odgovori mu ona i napusti ga ne rekavši ni reči više.

Njen odgovor mu probi grudi poput oštrog noža. Tada trgovac, sav utučen, upita svoju treću ženu: “Voleo sam te i uvek bio u tvom društvu. Sada kada umirem, želiš li me pratiti kroz smrt?“ „Ne,“ odgovori ona, „život je tako dobar ovde i čim ti umreš ponovo ću se udati za drugoga.” Te reči slomiše trgovčevo srce.

Upita potom svoju drugu ženu: “Uvek sam te pitao za savet i ti si mi pomagala. Sada mi ponovo treba tvoja pomoć. Kada umrem hoćeš li biti uz mene?“ „Na žalost, ne mogu ti više pomoći,“ odgovori mu druga žena. „U najboljem slučaju otpratiti ću te do groba.” Njen odgovor ga pogodi poput munje i on se sruši bez reči duboko razočaran.

 

Tada začuje glas: “Ja ću ići s tobom. Slediću te bez obzira gde ćeš ići.” Trgovac podigne pogled prema svojoj prvoj ženi. Bila je tako jadna, neuhranjena. S tugom u grlu trgovac reče: “Trebalo je da se bolje brinem o tebi. Ti me jedina nisi napustila.”

U stvarnosti, svi mi imamo četiri žene…

Četvrta žena je naše telo. Bez obzira koliko se brinuli o njemu, napustiće nas kada umremo.

Naša treća žena je naše bogatstvo i ono što imamo u materijalnom svetu. Kada umremo sve odlazi drugima.

Druga žena su naša porodica i prijatelji. Bez obzira koliko bili bliski s njima, u najboljem slučaju će nas ispratiti do samoga groba.

Prva žena je naša duša. Često zanemarena u traganju za materijalnim bogatstvom i privremenim užicima. Ona nas jedina prati iz života u život.

(Izvor: Atma.hr)

Scroll to top