Sitni objekti, ugrađeni u različite delove tela, pronađeni su u ljudima širom sveta. Ovi pacijenti su postajali zbunjeni posle otkrivanja stranih implanata u svom telu koji, zbog svoje boje, nisu vidljivi ljudskim okom.

Stiv Kolbern, naučnik koji se bavi proučavanjem materijala, je za Glas Rusije rekao: „ Ovi nepoznati implanti i čudne boje mogu da predstavljaju delo vanzemaljaca jer ne postoje testovi kojima bi se odredilo njihovo poreklo i šta zapravo predstavljaju.“

Stiv Kolbern i njegov kolega dr Rodžer Lejr rade sa pacijentima koji tvrde da su bili oteti od strane NLO ili nekih vanzemaljskih entiteta. Iako priče ovih pacijenata izgledaju neverovatne, ispod njihove kože se nalaze dokazi koji tu stoje godinama ili decenijama.

Da bi otkrili ove strane objekte, Kolbern i dr Lejr koriste mali detektor metala koji se pokazao kao veoma uspešan. Neki pacijenti, a naročito oni koji su zabrinuti zbog mogućih zdravstvenih problema, nakon otkrića implanata u svom telu, odlučuju da ih odstrane.

 

Kolbern i njegov tim su do sada uklonili ove implante iz tela 17 ljudi. Pošto se uklone iz tela, oni se daju na detaljnije preglede kako bi se odredio njihov sastav. Kolbern smatra da ovi implanti pružaju mogućnost onima koji su ih ugradili, da vide ono što i sami pacijenti vide kao i da čuju ono što pacijenti rade. Oni zapravo šalju svaku informaciju koju dobiju iz osećaja pacijenta onima koji su ih ugradili i koji ih kontrolišu.

Iz prethodnih posmatranja, uočeno je da mnogi od ovih objekata imaju isprepletanu mrežu ugljeničnih nano cevčica unutar metala kao i da šalju radio signale. Međutim, ne šalju svi objekti signal, verovatno iz razloga što još nisu operativni. Kolbernu i njegovom timu, a i ljudima uopšte, nije još poznato ni to da li su ljudi u čijem su telu ugrađeni ovi implanti odgovorni za njihovo isključivanje i uključivanje.

Kolbernov najnoviji pacijent sa kojim je radio, jedan pedesetogodišnjak, seća se šta mu se dogodilo kada je imao 10 godina. On kaže da je kampovao u šumi sa svojim drugovima kada ga je NLO poneo gore gde su mu ubacili nešto u zglob.

 

On je taj objekat imao u ruci i decenijama posle, sve dok Kolbern i dr Lejr nisu uspeli to da izvuku iz njega. Kolbern je, govoreći o osobinama stranog objekta koji je odstranio iz tela ovog pacijenta, rekao da je sam proces izvlačenja objekta bio izuzetno težak da ga čak ni dijamantski alat nije mogao seći, što govori o njegovoj neobičnoj čvrstini.

Poznato je da kad god se strano telo nađe u organizmu, ono prouzrokuje određenu upalu. Međutim, kod ovog pacijenta nije bilo nikakve upale izazvane od strane stranog tela, kao ni kod drugih pacijenata koji su takođe imali ugrađena strana tela i koji su takođe tvrdili da su bili oteti.

Pored ovih predmeta nepoznatog porekla, na otetim ljudima se nalaze i različite nijanse boja. Kolbern je istraživao kobalt plavu boju koja se zadržava na otetim ljudima oko mesec dana. To je boja koja služi za označavanje, nemoguće je oprati, i može se videti samo ispod ultra-ljubičastog svetla.

I pored toga što se došlo do nalaza kako su ovi strani objekti dospeli u tela ljudi, i kako se nepoznata boja nevidljiva ljudskom oku nalazi razlivena po ovim žrtvama, ipak postoje određene praznine koje čine da se verovanje u ove dokaze poljulja.

 

Od tri grupe ljudi koji su preživeli da bi mogli da pričaju o otmici od strane vanzemaljaca, dve nisu dovoljno kredibilne da bi im neko verovao. Kolbern kaže da prva grupa obuhvata mentalne bolesnike kojima kao da se ništa nije ni desilo, dok druga obuhvata ljude koji su poludeli zbog sopstvenih iskustava i ne mogu da se smire da bi govorile o tome. Jedino se treća grupa smatra pouzdanom. To su ljudi koji su imali kontakt sa vanzemaljcima i koji su u stanju da misle i govore o tome što im se desilo.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da su svi ovi ljudi koji su bili oteti, bili izloženi i izuzetno velikoj količini zračenja koje ih je učinilo ili izizetno otpornim ili izuzetno osetljivim na hemikalije i zračenje.

Kolbern je rekao da bi bilo dobro kada bi ljudi uopšte počeli da shvataju ozbiljnost situacije i činjenicu da nisu sami u svemiru jer je to priča XXI veka. Iako ovaj naučnik smatra da postoji mnogo različitih dokaza o tome da nismo sami i da su nas posećivali, još uvek je mnogo toga o ovoj temi nepoznato. Možda ljudi jednog dana shvate da su posetioci planete i mesta u kom žive ipak ono što je stvarnost.

(Izvor: Web-tribune.com)

Scroll to top