Vest o prvom uspešnom transferu genetskog materijala radi začeća genetski modifikovanih ljudskih beba objavljen je u časopisu “US medikal džornal” 1997. godine. U 30 ebriona ubrizgan je genetski materijal treće osobe.

Deca stvorena na ovaj način zapravo imaju dodatne odsečke mitohondrijskog DNK dve majke, što znači da tehnički imaju tri roditelja.

Stručnjaci Instituta za reproduktivnu medicinu i nauku (IRMS) pri Medicinskom centru “Sejnt Barnabas” (SBMC) pozabavili su se ove godine sa najmanje sedamnaestoro ove dece, koja su danas u tinejdžerskom uzrastu, ali rezultati njihovog rada još nisu objavljeni.

 

Iako nam u ovom trenutku nije poznat identitet “genetski modifikovane” dece, niti u kakvom su zdrastvenom stanju, etičko pitanje stvaranja ljudi po želji i dalje je vruća tema. Genetsko modifikovanje ljudi kako bi se stvorila superiorna ljudska rasa, ili radi dobijanja određenih fizičkih karakteristika, predmet je žestokih rasprava među naučnicima, političarima i mnogim drugima, navodi TCTV, koji je obećao da će izvestiti javnost o informacijama o zdravlju ovih mladih ljudi.

Američka agencija za hranu i lekove zabranila je 2002. genetske modifikacije embriona, obrazlažući odluku činjenicom da je reč o “biološkom produktu”, koji samim tim spada u njihovu nadležnost. Istina je da je pomenuta genetska modifikacija urađena u slučajevima gde je postojala opasnost da roditelji prenesu svojoj deci teško genetsko oboljenje.

Ti tinejdžeri bi, međutim, mogli da prenesu svoj genetski modifikovan materijal sledećoj generaciji, što znači da čak i ako postoji zabrana ovakvih intervencija u budućnosti, činjenica je da smo već “pustili u promet” biološki modifikovan genetski materijal, navodi TCTV.

Scroll to top