NA Turovićevoj igli, jednom od najspektakularnijih pronalazaka u prebogatoj arheološkoj riznici Srbije, polako se hvata korozija zaborava. A pre samo 18 godina o njemu se pisalo i govorilo sa egzaltacijom.

Artefakt iz praistorije, iskopan septembra 1999. u Leskovcu, iz sefova države vraćen je nedavno u muzejske depoe. Nekoliko godina igla je provela pohranjena u najzaštićenijim kasama u Beogradu da bi se ispitivala u naučnim laboratorijama i eventualno otkriće njenih tehnoloških tajni upotrebilo u tehnološkom iskoraku Srbije. Danas se nalazi u muzeju u Leskovcu, ali nije u stalnoj postavci.

 

GVOZDENA igla dugačka 64,5 centimetara napravljena je od gvožđa čistoće 98,86 odsto. Danas u svetu ne postoji tehnologija kojom bi sličan predmet mogao biti iskovan.

Još samo u Indiji, nadomak Delhija, u dvorištu Kutub Minar džamije, stoji stub od sličnog materijala, težak šest tona, a dug 7,2 metra, koji datira iz četvrtog ili petog veka, koji je za Eriha fon Denikena dokaz da su život i tehnologije na Zemlju doneli posetioci iz svemira. Baš kao i naša igla, ni ovaj stub ne rđa, već odoleva svim vremenskim neprilikama.

Dr Milorad Stojić, iz Arheološkog instituta u Beogradu, čovek koji je najzaslužniji što je vest o pronalasku na Hisaru "kao bomba" odjeknula u svetskoj naučnoj zajednici, danas je penzioner. Šćepan Turović, arheolog amater koji je profesionalce odveo na brdo, a sam pronašao čudesni predmet, teško živi pod Hisarom. Nije dobio nagradu za pronalazak, čak ni počasno oktobarsko priznanje grada.

- U SEPTEMBRU 1999. radili smo arheološka iskopavanja na lokalitetu Hisara tragajući za nasleđem brnjičke kulturne grupe koja se razvijala od 1300. do 1050. godine pre naše ere - govori za "Novosti" dr Stojić. - Odmah smo našli niz kapitalnih dokaza da se radi o najbogatijem nalazištu iz ovog perioda praistorije na svim meridijanima, ali pronalazak Turovićeve igle ostavio nas je bez daha. Naime, postoje istorijski dokazi da u ovom periodu civilizacije samo Hetiti, narod uglavnom poznat iz Biblije, pravi predmete od gvožđa. O hetitskom gvožđu znalo se iz spisa na klinastom pismu ovog naroda koji je živeo na tlu Male Azije, a čija je prestonica bila na severu Turske.

 

Rezultati analiza u Nuklearnom institutu u Vinči i laboratoriji smederevske železare bili su šokantni. U moćnoj laboratoriji Instituta, metodom energetsko-disperzione iks-fluoroscentne spektroskopije, dokazano je da je predmet načinjen od čistog gvožđa i da nema drugih metala, što ga čini "izuzetnim u globalnim razmerama". Nalaz je potpisala dr Mirjana Marković.

*Foto: Gvozdeni stub iz Indije ima sličnu formulu kao Turovićeva igla

ANALIZE su ponovljene u "Sartidu" na moćnom rendgenu za metal. Pokazalo se da su metalurzi iz 13. veka pre nove ere proizveli predmet od čistog nerđajućeg gvožđa koji je savršeno kompaktan.

- Kada sam pitao tehnologa u Železari kako je moguće napraviti ovakav predmet, on je odmahnuo glavom i rekao da su, koliko on zna, bili potrebni milioni i milioni udaraca o komad kako bi se "rodila" plemenita čistoća - dodaje Stojić.

Posle ispitivanja u Smederevu, usledio je put Turovićeve igle koji nije do kraja poznat. Prebačena je prvo u sef Arheološkog instituta, zatim u druge "državne kase", a jedno vreme, iz "strateških razloga", nije pričano o njoj.

 

Artefakt je ispitivan i u Institutu za fiziku u Beogradu, na aparatu deset puta moćnijem od onog iz Vinče, a u pomoć je iz Amerike donet i njihov "etalon" čistoće koji je napravljen u kosmičkim uslovima. Pokazalo se, međutim, da je "etalon" iskovan u svemiru "prljav". Igla iz Leskovca tako je postala etalon Amerikancima.

- OTKRIVANjE formule večitog gvožđa svakako bi bilo istorijski iskorak u tehnologiji - govori Stojić, uz ogradu da je on isključivo arheolog. - Metal koji može neprestano da se reciklira i prerađuje san je čovečanstva. Kakvi su tačno bili planovi naše države sa ovim materijalom, ne mogu da kažem. Znam samo da je gvožđe i dalje vodeća tehnološka sirovina na planeti.

*Foto: Donji sloj Hisara krije tajne praistorije

NEPROCENjIVO BLAGO

- KRAJEM prošlog veka radio sam istraživanja brnjičke kulture, tačnije nekropola, grobnica, pronađenih kraj Medveđe, u selu Vrapce, kada sam otišao u Leskovac da u tamošnjem muzeju trebujem neke stvari - seća se dr Milorad Stojić. - Potpuno slučajno, tu se zatekao i Šćepan Turović, koji je nosio u vreći ostatke keramike iskopane na Hisaru za koju mi profesionalci nismo znali da postoji. Tako su krenula i probna iskopavanja.

Ugledni naučnik navodi da su na Hisaru pronašli slojeve koji svedoče o postojanju civilizacije na ovim prostorima od 13. veka pre nove ere pa sve do ostataka naših srednjovekovnih manastira. Tako bogatog nalazišta, kaže, nema kod nas, a samo iz praistorije pronađeno je čak 7.000 artefakata, uključujući bronzane igle, ostatke kalupa za livenje gvožđa...

NE ZNAJU KAKO DA JE DATIRAJU

TUROVIĆEVA igla danas se čuva u sefu Narodnog muzeja u Leskovcu. Nije, međutim, izložena u okviru nove stalne postavke zbog nesaglasnosti oko datiranja.

- Iz beogradskog Arheološkog instituta dobili smo mišljenje da ovaj predmet jeste od čistog gvožđa, sa malim primesama drugih metala, kako je i ranije utvrđeno, ali da nikako ne može da se datira u 13. vek pre nove ere. S obzirom na okolnosti nalaza, oni, zasad, ne mogu sa sigurnošću da tvrde kojem vremenu pripisati Turovićevu iglu - kaže arheolog Smilja Jović, viši kustos Muzeja u Leskovcu. (I. M.)

(Izvor: Novosti.rs)

Scroll to top