Roditelji sedmoro dece, Marselin i Fransin Dimulen, krenuli su 15. avgusta 1942. godine u oblast iznad Šandolina, u švajcarskim Alpima, da pomuzu krave, i od tada im se izgubio svaki trag. Misterija njihovog, ali i još nekoliko dosad nerasvetljenih nestanaka, otkrivena je tek 75 godina kasnije, ovog leta, kada je ubrzano otapanje leda na glečerima, otkrilo njihova beživotna - ali i skoro sasvim očuvana - tela.

Otkriće smrznutog para bilo je, međutim, tek prvo u nizu pronađenih tela, čija je identifikacija u toku, u ovoj oblasti. To je navelo lokalnu policiju na pomisao da bi mogla da bude rasvetljena i sudbina više stotina nestalih u Alpima u prošlom veku.

- Glečeri se otapaju, zbog čega pronalazimo sve više tela. Uvereni smo da ćemo ih pronaći još više narednih godina - kaže portparol policije u Valeu Kristijan Ziber.

Lista nestalih od 1925. godine do danas sadrži 306 imena. Tela bračnog para Dimulen, uz koja su pronađeni i identifikacioni dokumenti, otkrili su radnici na Tsanfluron glečeru, nedaleko od ski-liftova rizorta Diblere, na visini od 2.615 metara.

 

- Tela su ležala, jedno pored drugog. Bili su to muškarac i žena u odeći iz vremena Drugog svetskog rata. Bili su potpuno očuvani, baš kao i njihove stvari - svedočio je direktor skijališta Bernard Tshanen.

Obućar Marselin, tada star 40 godina, i njegova, tri godine mlađa supruga, učiteljica Fransin, ostavili su za sobom pet sinova i dve kćeri:

- Celog života tragamo za njima, bez prestanka. Nadali smo se da ćemo moći jednog dana da ih sahranimo kako zaslužuju. Posle 75 godina, ova vest mi je donela ogromno smirenje - pričala je švajcarskim medijima najmlađa kćerka nesretnog para Marselin Udri-Dimulen, kojoj je danas 75 godina.

Ona kaže da je, ironijom sudbine, majka tada krenula prvi put sa ocem:

- Pre toga je uvek bila trudna, i nikada nije mogla da izdrži da se penje na glečer - rekla je kćerka.

Pošto su im roditelji nestali, deca su razdvojena i poslata raznim porodicama na usvajanje. Iako su ostali u istoj oblasti, međusobno su se udaljili:

- Za sahranu neću nositi crninu. Mislim da je belo prikladnije, jer simboliše nadu. A ja nadu nikada nisam izgubila - kaže Marselin Udru-Dimulen.

 

Nedugo posle otkrića bračnog para, služba spasavanja doline Sas primila je poziv i od planinara koji su spazili ruku i dve cipele, kako proviruju iz glečera Hohlaub. Naredna dva sata trajalo je oslobađanje mumificiranog tela rukama i kočićima za razbijanje leda, koji su polako otkrivali srebrni sat i prsten.

Analiza DNK je u Bernu utvrdila da je reč o nemačkom građaninu rođenom 1943. godine, koji je nestao na planinarenju 11. avgusta 1987. godine. Utvrđeno je da je nosio neodgovarajuću obuću za hod po ledu, što je najverovatnije bilo uzrok njegovog kobnog proklizavanja i pada. O silini pada svedočile su noge, odvojene od trupa...

Još najmanje 160 alpinista se vode kao nestali i u masivima francuskog Monblana, dok je Morterah glečer zauvek “zarobio”, kako se veruje, bar još 40 planinara. 

*Oblast iznad Šandolina, u švajcarskim Alpima

MUMIFICIRANI SUNCEM I VETROM

Tela se identifikuju prema zubnim kartonima i uzorcima DNK, uzetim iz registra nestalih osoba. Od 2000. godine se, odmah po prijavi nestanka, uzimaju i DNK uzorci od članova porodice, kako bi se olakšao proces identifikacije. Većina otkrivenih tela pojavila se na vrhu glečera. Stepen njihove očuvanosti zavisio je od vremenskih okolnosti. Neka su mumificirana suncem i suvim vetrovima pre nego što su potounula u led, dok su druga pretvorena u skelete.

Većina ljudi je nestala u nesrećama, ali nekada se radi i o samoubistvima, ili čak kriminalističkim slučajevima.

(BalkansPress / Novosti.rs)

Scroll to top