Postoji velika i zbunjujuća "rupa" u biografiji Isusa Hrista iz Novog zaveta.

Nakon što je kao 12-godišnjak posetio Hram u Jerusalimu, Isus se idući put pojavljuje već kao 30-godišnjak. O njegovom životu u međurazdoblju napisano je samo “Isus je napredovao u mudrosti, u dobi i u milosti kod Boga i kod ljudi (Luka 2,52).”

 

Šta je bilo s njim u 18 neobrađenih godina velika je tajna i ishodište brojnih nagađanja. "Rupu" su nastojali ispuniti brojni teoretičari prema kojima je Isus posetio Britaniju, Indiju, Japan i Egipat, ili je ušao u sektu kraj Mrtvog mora.

Većina teologa se priklanja mnogo jednostavnijem objašnjenju: proveo je tih 18 godina u Nazaretu učeći za stolara po uzoru na oca i proučavajući jevrejske svete spise. 

Kad je njegov otac Josif preminuo, postao je glava domaćinstva.

Kao što je naznačio Adison Der Krebtri u knjizi “Isusova putovanja” iz 1884., u ono doba sinovi su najčešće obavljali očev zanat, pa je tako i Isus postao stolar.

Kad su ljudi saznali da Isus podučava u mesnoj sinagogi, pitali su jedni druge, “Nije li ovo stolar? Sin Marijin i brat Jakovljev, Josifov, Judin i Simonov? Ne stanuju li i sestre njegove ovde kod nas? (Marko 6,3).”

Iz jevanđelja proizlazi da je narod znao za Isusa kao stolara iz vremena pre nego što je on započeo svoj put kao prorok.

Zadržao se u Jerusalimu

S tom se pretpostavkom ne slaže američki teolog Brus Čilton, kome je sumnjivo što jevanđelja ne spominju da se Isus oženio i zasnovao porodicu.

"Tako bi postupio mladić koji je ostao da živi u rodnom mestu", napisao je Čilton u knjizi “Isus kao rabin: intimna biografija”.

 

Po mišljenju ovog autora, Isus se nije vratio kući sa posete Hramu, nego se zadržao u Jerusalimu i postao sledbenik Jovana, koji ga je uputio u svoju filozofiju.

"Isus je imao buntovan i pustolovan duh. Ne bi mogao postati strastveni vernik da je živeo sve vreme među seljanima koji su ga jedva prihvatali",  tumači Čilton .

Otišao je u Kumran

Druge su teorije o tajnim godinama Isusovog života još uzbudljivije, a jedna se tiče Svitaka sa Mrtvog mora, drevnih verskih tekstova koje je jedan beduin pronašao 1947. u Kumranskim pećinama nedaleko obale.

Iako se u Svicima ne spominje Isus, njihovo je otkriće poslužilo istoričarima da razviju teoriju o njegovom boravku među esenima u kumranskim pećinama.

Eseni su bili jevrejska verska sekta aktivna od 2. veka pre Hrista do 1. veka posle Hrista.

Praktikovali su celibat i zagovarali krajnju skromnost, dobrovoljno siromaštvo i nenasilje. Na temelju srodnosti esena s ranim hrišćanima, američki sveštenik i teolog Čarls Poter izgradio je teoriju po kojoj su Isus i Jovan Krstitelj pripadali esenima i presadili njihovu filozofiju u hrišćanstvo.

 

Na Britanskom ostrvu

Srednjevekovne legende koje tvrde da je Isus kao mladić obišao Britaniju, konkretno Kornvol, Stounhendž i Glastonberi, nadahnule su Vilijama Blejka da 1804. napiše čuvenu poemu “Jerusalim”.

Poema, koju je 1916. komponovao ser Hubert Peri, posredno sugeriše da je Isus “koračao engleskim zelenim planinama” i tamo “izgradio Jerusalim”, što je metafora za stvaranje neba na Zemlji.

Na te se legende osvrnuo velški arheolog Denis Prajs u knjizi “Izvanredni dokazi da je Isus posetio Britansko ostrvo”.

Među dokazima u prilog toj teoriji autor je naveo da je britansko pleme Dubuni početkom hrišćanske ere, a pre rimske invazije na Britaniju 43., kovalo novac s imenom izvesnog Eisua.

Taj je Eisu, misli Prajs, bio niko drugi nego Isus, koga je to pleme upoznalo tokom njegovog pohoda današnjom južnom Engleskom. Međutim, nema direktnih dokaza da je Isus kročio nogom u Britaniju.

Penjao se Kašmirskim vrletima

Ruski novinar Nikolaj Notovič 1894. je objavio knjigu “Nepoznati život Isusa Hrista”, u kojoj je opisao svoj boravak u budističkom samostanu Hemis u indijskoj planinskoj regiji Kašmir 1887.

Dok se u samostanu oporavljao od loma noge, monasi su mu navodno pokazali rukopis iz 3. veka, koji je govorio o “životu Svetog Ise, najboljeg od sinova čovečijih”.

*Foto: Youtube / Printscreen

Sveti Isa je, dakako, Isus, koji je kao dečak otputovao u Indiju sa trgovačkim karavanom i tamo proučavao budističke i džainističke verske tekstove.

Smatrajući priču izmišljenom, nemački istoričar Maks Muler pisao je glavnom lami u samostan Hemis radi provere Notovičevih navoda.

Glavni lama mu je otpisao da u prethodnih 15 godina nijedan zapadnjak nije posetio samostan i da tamo nema rukopisa koji bi odgovarao opisu iz knjige.

 

Otputovao je u Japan

Neki isotirčari su ispreli teoriju po kojoj je Isus u izgubljenim godinama otputovao u Japan.

Taj podatak je prvi put ugledao svetlo dana oko 1935. zahvaljujući pronalasku prastarih dokumenata, koji su međutim ubrzo opet nestali u vihoru Drugog svetskog rata.

Isus je navodno stigao u Japan preko Sibira star 21 godinu, iskrcavši se u luku Amanohašidate na otoku Honšu.

Potom se uputio do planine Fudži, gde je upoznao nekog budističkog učitelja. U idućih je desetak godina naučio japanski i upoznao tamošnju filozofiju i religiju, a potom se vratio na Bliski Istok.

Priča ima i zanimljivi dodatak.

Stanovnici Šinga tvrde da je Isus izbegao razapinjanje na krst i da se vratio u Japan, naselivši se u gradu. Tamo se oženio, dobio troje dece i preminuo u 106 godini.

Sve opisane teorije su zanimljive, ali imaju zajedničku manu: nisu zasnovane na činjenicama, nego na nagađanjima i bujnoj mašti.

U odsustvu dokaza za suprotno, najuvjerljiviji ostaje stav crkve da je Isus Hrist proveo 18 "tajnih" godina kod kuće u Galileji, gde je radio kao stolar.

Budizam uticao na hrišćanstvo

Neki su teolozi pronašli podudarnosti Isusovih učenja i budističkih uverenja, što po njihovom mišljenju ide u pravcu da se nasluti da je Isus bio u kontaktu s budistima.

Tako poruka “čini drugima ono što želiš da oni čine tebi (Luka 6, 31)” ima sličnosti s budističkim učenjem “ceni druge koliko i sebe”.

Takođe, savet “ako te neko ošamari po obrazu, okreni mu i drugi obraz (Luka 6, 29)” slaže se sa Budinim upozorenjem, “ako te neko udari rukom, štapom ili nožem, odbaci sve žudnje i ne izgovori zle reči”.

(BalkansPress / 24Astral)

Scroll to top