Citiramo velikog Momu Kapora "Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari"... mi bismo dodali, i jedna velika misterija.

 

Beograd ima istoriju toliko bogatu i važnu da je se ne bi postideli ni drugi, mnogo veći gradovi! Zato i ne čudi što neki događaji i ličnosti nikada nisu do kraja rasvetljeni i do kraja pojašnjeni. Predstavljamo vam pet takvih priča - misterija vezaneih za srpsku prestonicu!

Zašto je srušen grad Žrnov?

Žrnov ili Žrnovan je bio srednjovekovna tvrđava smeštena na najvišem vrhu Avale, baš na mestu gde se danas nalazi spomenik Neznanom junaku. Tu su još Rimljani podigli utvrđenje, pa su kasnije Srbi tu sazidali tvrđavu koju su potom Turci proširili i ojačali. U gradu je prema legendi stolovao, u pesmama opevani, Porča od Avale.

Kako to da najveći broj Beograđana ne zna ništa o ovome? Pa lako, jer je jednog prolećnog dana 1934. godine sve dignuto u vazduh i danas na mestu tvrđave (baš pored spomenika Neznanom junaku) ne postoji nikakvo obeležje da se tu nalazilo velelepno zdanje i vredno arheološko nalazište!

 

Zašto je kralj Aleksandar Karađorđević dao naredbi da se ovo uradi nikada do kraja nije rasvetljeno. Najjednostavnije objašnjenje je da kralj jednostavno nije znao ili razumeo vrednost ovog mesta i da ga je srušio kako bi "najlepše mesto na Avali" zauzeo "velikojugoslovenska grobnica" Nezananom junaku koju je uradio vajar Ivan Meštrović sa sve šest karijatida u narodnim nošnjama koje simbolizuju veliku ujedinjenu državu Južnih Slovena.

Ipak, ima i "egzotičnijih" objašnjenja - od toga da je kralj (kao i Meštrović) bio mason, da je sve urađeno kako bi se zatrla srpska istorija, da je kralj umislio da je utvrđenje bilo tursko i da ga je zato porušio greškom...

Istinu zapravo danas niko ne zna, a vidljivih ostataka Žrnova nema.

Zašto je grob Branislava Nušića piramida?

Svako ko je ikada posetio Novo groblje u Beogradu zna da grob velikog srpskog komediografa izgleda kao faraonska piramida sa teškim crnim vratima i iznad njih ćiriličnim natpisom "Kuće Branislava Nušića".

U vezi sa ovim i danas se pletu razne priče, od kojih se neke graniče sa teorijama zavere. Prema jednoj, Nušić je bio istaknuti član masona, tajnog društva čija je piramida jedan od glavnih simbola. Po drugoj, komediograf je tražio baš ovaj oblik da bi na taj način izbegao mogućnost da mu se neko "uneredi na grobu".

Ustvari, ništa o pravim razlozima zašto je spomenik baš takav ne možemo tvrditi sa stopostotnom sigurnošću.

Šta će piramida nasred Knez Mihailove ulice?

U samom centru, u Knez Mihailovoj ulici, ispred zgrade Srpske akademije nauke i umetnosti, nalazi se bronzana piramida na kojoj su obeležene koordinate Beograda, nadmorska visina, strane sveta i sila zemljine teže.

Postavljena je 1995. godine, kada je u Velikoj galeriji SANU održana izložba "Svet merenja", a zvanično objašnjenje za njeno postavljanje je bilo da je malo znamenitosti koje su posvećene nauci u Beogradu i da je piramida prvi pokušaj da se to promeni.

Međutim, čak i amateri godinama primećuju da ovaj spomenik predstavlja jasan masonski potpis i upečatljiv simbol slobodnih zidara. Piramida sa zasečenim vrhom skoro je identična piramidi sa američke novčanice u iznosu od jednog dolara.

Beograd ispod Beograda

Prostor današnjeg Beograda naseljen je od davnina o čemu svedoče mnogobrojne iskopine koje se nalaze na teritoriji današnje srpske prestonice. Ipak, verovatno najintrigantnija pojava u srpskoj prestonici jesu lagumi - čitavi sistemi podzemnih prolaza, hodnika i pećina koji se nalaze ispod Beograda.

Deo misterija laguma je u tome što su većinom neistražene, a  velika većina Beograđana i ne zna šta se nalazi ispod njihovih nogu. Osnovano se pretpostavlja da ih ima još više. 

 

Najpoznatija beogradska pećina nalazi se ispod Tašmajdana, a poznati su i lagumi ispod Karađorđeve ulice, ispod Prirodno-matematičkog fakulteta, u Skadarskoj, na Avali, kao i u Zemunu i Bežaniji.

Najrasprostranjenija legenda vezana za ove podzemne prolaze je da postoji put koji ispod površine vodi od Kalemegdana do Gardoša, a iako su je arheolozi više puta proglašavali besmislicom priča i dalje živi.

Ko je "Ušati Đoka"?

Iznad Defterdareve kapije na Beogradskoj tvrđavi nalazi se misteriozni reljef nepoznate muške osobe sa velikim ušima koji zbog izgleda i zovu - Ušati Đoka.

Ne zna se ko je tačno i kad uklesao Ušatog Đoku, a ne zna se ni ko je on. Jedino što se zna jeste da je reljef nastao posle Drugog svetskog rata. Postoji teorija da je reč o nekom lokalnom mangupu koji je uklesao ili svoj lik ili lik nekog poznanika. Druga teorija, daleko koloritnija, tvrdi da je reč o Đoki, prvom beogradskom vampiru.

(BalkansPress / Dnevno.rs)

Scroll to top