Pećina pronađena u blizini antičkog hrama koji se nalazi u današnjoj Turskoj prozvana je "vrata pakla" jer svaka životinja koja joj se približi ugine iz neobjašnjivog razloga, piše UNILAD.

 

Pećina se nalazi u ruševinama antičkog grada Hierapolisa, a u drevna vremena se koristila za prinošenje žrtva bogu podzemlja Plutonu. Kad bi doveli bika ili kozu do tajanstvene pećine, oni bi umirali, ali sveštenice koje su ih dovodile ostale bi žive. Ljudi koji su im se previše približili takođe bi umirali.

- Pećina je puna magle toliko guste i tajnovite da se jedva vidi zemlja. Svaka životinja koja uđe u nju odmah umre. Kad sam unutra pustio vrapca, istog trenutka je pao mrtav - napisao je starogrčki istoričar Strabo. U to vreme se verovalo da životinje ubija smrtonosni Plutonov dah.

Arheolozi koji su istraživali Hierapolis i sami su se uverili u njena smrtonosna svojstva kad su videli ptice koje bi umirale čim su ušle u pećinu.

Vulkanolog Hardy Pfantz s nemačkog univerziteta Duisburg- Essen ovu neobičnu pojavu je objasnio isparavanjem većih količina ugljen dioksida uzrokovanog seizmičkom aktivnošću iz podzemlja.

Merenja su pokazala da je nivo ugljen dioksida najveći na visini od 40 centimetara od površine zemlje. Najveća je koncentracija izmerena u zoru kada bi, tvrde naučnici, mogla ubiti i čoveka za jedan minut.

"Sveštenice su tokom žrtvovanja životinja stajale na velikom kamenju i tako se činilo da imaju natprirodne moći. Na toj su visini mogle provesti 20 do 40 minuta bez da se nađu u opasnosti. Niko nije mogao ući u pećinu bez gušenja, ali ako bi na neko vreme zadržale dah, sveštenice su se mogle uvući unutra do visine struka - objasnio je profesor Pfantz.

(BalkansPress / Index.hr)

Scroll to top