Zatvor je dizajniran tako da zatvorenici ne mogu videti nebo. Namerno. Stavili su žice tako da helikopteri ne mogu sleteti. Zatvorenici skoro da i ne komuniciraju s bilo kim osim s čuvarima i zatvorskim osobljem. Kad napuštaju ćelije moraju imati zavezane noge, ruke i lance oko stomaka, te ih prate čuvari.

ADX je zatvor u Florensu u Koloradu, i jedan je od najčuvanijih zatvora u SAD-u. U njemu su smešteni najgori kriminalci, kojima dođe da se ubiju kad shvate da će tu provesti ostatak života. 

U njemu su smešteni Ramzi Jusef, koji je planirao bombardovanje Svetskog trgovačkog centra 1993. godine, zatim jedan od urotnika 11. septembra Zaharije Musai, Teodor Kačinski, poznatiji kao Unabomber i Ričard Rid, odnosno bombaš s cipelama.

 

Nakon što je bombaš bostonskog maratona, 21-godišnji Džohar Carnajev službeno osuđen na smrtnu kaznu, takođe je postao stanovnik ADX-a, mesta koje 24 sata dnevno nadziru patrole pod teškim naoružanjem.

Dvanaest velikih tornjeva s naoružanim čuvarima dižu se iznad ciglastih zgrada, dok se na vrhovima zidina prostire bodljikava žica, koja delimično zaklanja pogled na snežne planine u blizini.

- Čim prođu kroz ulazna vrata, možete videti kako se menja njihov izraz lica... To je trenutak kada shvataju šta ih čeka. U jednom trenutku gledaju u lepotu Stenovitih planina u pozadini, a kad uđu unutra, to je poslednji put da ih ikad više vide - priča bivši čuvar iz ADX-a, Robert Hood.

- ADX je život, a posle smrt. To je nešto što traje do kraja života. I, prema mom mišljenju, to je puno gore od smrti - kaže Hood koji je radio u zatvoru između 2002. i 2005. godine.

Većina od 400 zatvorenika koliko ih se nalazi u ovom zatvoru, vreme provode u maloj betonskoj ćeliji - 23 sata dnevno.

Obroke dobijaju kroz male rupe u vratima. Krevet je od betona, a na njemu se nalazi tanki madrac i dušek. U ćeliji imaju jedan prozorčić koji dopušta ulazak malo dnevnog svetla, ali zatvorenici kroz njega ne mogu videti ništa osim zgrada. U ćelijama su i nepomični betonski stolice i stolovi, a čvrsti zidovi sprečavaju da se zatvorenici međusobno mogu videti ili na bilo koji način komunicirati. 

 

U ovoj građevini se kontroliše apsolutno sve:

- Dizajnirana je tako da zatvorenici ne mogu videti nebo. Namerno. Stavili su žice tako da helikopteri ne mogu sleteti - objašnjava Hud. Zatvorenici skoro da i ne komuniciraju s bilo kim osim s čuvarima i zatvorskim osobljem. Kad napuštaju ćelije moraju imati zavezane noge, ruke i lance oko stomaka, te ih prate čuvari. 

U kavezu na otvorenom omogućen im je jedan sat dnevno, ali ni on se ne odvija na prostoru većem od njihovih ćelija. Uz to, unutar kaveza mogu videti tek nebo. Da bi uopšte došli do tamo moraju proći pored nekoliko stotina kamera dok se za njima otvaraju i zatvaraju metalna pomična vrata.

U nekim ćelijama imaju radio prijamnike i crno-bele televizore na kojima mogu pratiti verski, obrazovni ili program od opšteg interesa. Pisma i razgovori se nadgledaju sve vreme, a zatvorenici mogu nakon nekog vremena dobiti zatvorske poslove, kao što su čišćenje tuševa ili preseljenje među opštu populaciju.

Oni najgori smešteni su u H delu koji je pod posebnim merama sigurnosti. Njima je strogo ograničena sva komunikacija sa spoljašnjim svetom, a smeju da ih posećuju samo njihovi advokati i najbliži članovi porodice.

 

Zatvorenici su tokom poseta odvojeni od posetilaca staklenim prozorom i komuniciraju putem telefona. Svi privatni razgovori se nadgledaju, a samo se pravni razgovori i pisana komunikacija sa advokatima smatra privilegovanom i ličnom.

Zatvorenici u ADX-u smatraju se najnasilnijim i tu su smešteni brojni teroristi. Mnogi od njih već su bili u zatvoru, ubijali zatvorsko osoblje ili posetioce, te su zaslužili 'pravo' da dođu ovde i tu provedu ostatak života. 

(BalkansPress / Espreso.rs)

Scroll to top