Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, čiji je tadašnji guverner bio Ignjat J. Bajloni, poverila je našem velikom slikaru Paji Jovanoviću zadatak da naslika nacrt jedne istorijski značajne novčanice.

U pitanju je jedna od najlepših novčanica u istoriji numizmatike, u apoenu id 1000 dinara koja je počela da se štampa 1931. godine u Zavodu za izradu papirnog novca u Topčideru.

Njen značaj je u tome što se prvi put na papirnom novcu našao lik poznate žene – kraljice Marije Karađorđević. Do tada mogle su se videti samo personifikovane ženske figure.

 

Tehničke pripreme i recenzije za novčanicu Paja Jovanović izvršio je u ateljeu u Parizu, a za ovo delo koristio je skice i studije koje je radio između 1925. i 1927. godine.

– Izdala ju je Narodna banka Kraljevine Jugoslavije 1931. godine. Na njenom licu dominira lik Marije Karađorđević, na vodeom žigu je lik kralja Aleksandra Prvog Karađorđević a levo je orao u uzletu. Natpis na toj strani je ćirilicom. Na reversu, odnosno pozadini novčanice su predstavljene dve ženske figure od kojih jedna drži snop žita a druga grb i mač. Na toj strani je natpis izveden latinicom – navela je za RTS Ljiljana Bakić, kustos na Odeljenju numizmatike u Muzeju u Vršcu, gde se trenutno nalazi stalna postavka dela Paje Jovanovića.

*Foto: Rts Printscreen

Srpski slikar bio je bogato nagrađen od Narodne banke za izradu ovog nacrta, s ačak 100.000 dinara, što je u ono vreme bio mnogo veći honorar od honorara koji su dobijali naši poznati umetnici koji su dizajnirali.

Kada je tačno ovaj apoen prestao da se štampa, nije poznato ali je sigurno da u opticaju nije bio duže od jedne i po decenije, jer je sav predratni novac nakon rata prestao da se koristi. 

Koliko je ova novčanica bila poželjna govori i podatak da su dva muškarca koja su je falsifikovala osuđena na dugogodišnju robiju 1937. godine. I nisu jedini. Čak 17 puuta je to pošlo za rukom drugim falsifikatorima, a samo dva puta je uspešno falsifikovana, kako tvrdi kustos muzeja u Vršcu.

(BalkansPress / Opanak, RTS)

Scroll to top