Vizionari u oblasti biotehnologija veruju da nije daleko dan kada će masovno gajenje stoke i živine pripadati prošlosti.

Dopisnik nemačkog lista "Špigl" otkriva čime su trenutno zaokupljeni naučnici Tehnološkog instituta Masačusets (MIT), Univerziteta Harvard i ostalih naučnih instituta širom Sjedinjenih Američkih Država.

U novom predlogu zakona Predstavničkog doma traži se donošenje mera kojima će biti utvrđeno pod kojim bi okolnostima životinjsko tkivo iz laboratorije bilo dozvoljeno za ljudsku upotrebu i, u vezi s tim, da li ono uopšte može da se zove "meso".

 

Zamisao zvuči prilično jednostavno: meso se uglavnom sastoji od mišića, a njih je moguće dobiti od matičnih ćelija - putem beskonačnog deljenja matičnih ćelija u ogromnim količinama. Teoretski, od jedne jedine ćelije za 50 dana moglo bi da se dobije deset tona mesa, koliko je potrebno za godšnje potrebe oko 150 ljudi.

Sergej Brin, jedan od osnivača "Gugla" investira bogatstvo u holandsku kompaniju MosaMeat, koja već sledeće godine namerava da podigne prvu fabriku veštačkog mesa.

Osnivač "Majkrosofta" Bil Gejts i britanski preduzetnik Ričard Brenson finansiraju konkurentsku kompaniju iz Kalifornije "Memphis Meats", koja planira da 2021. iznese na tržište prve proizvode od "laboratorijskog mesa".

Mark Post, osnivač holandske kompanije Mosa Meat

*Mark Post, osnivač holandske kompanije Mosa Meat Foto: Sebastiaan ter Burg / Wikipedia

"Veštačko meso" mnogo obećava: udeo gasova iz kravljeg želuca u ukupnom efektu staklene bašte za koji su odgovorni ljudi iznosi 16 odsto. Goveda, svinje i kokoške identifikovani su kao najveći zagađivači okoline. Šume se seku da bi se obezbedio prostor za krda stoke. Potrebe za vodom, energijom i prostorom u gajenju stoke ogromne su. Šta kada svega toga ne bi bilo?

Da razmnožavanje mišićnih ćelija i proizvodnja mesa nisu iste stvari, postalo je jasno kada je Mark Post, osnivač kompanije MosaMeat, avgusta 2013. predstavio prvi hamburger iz laboratorije.

Osim neprivlačne beličaste boje, nije sadržao ni masne čelije ni ćelije vezivnog tkriva, zbog čega je bio bljutav i suv, ali najveća prepreka na putu do uspeha bila je cena: oko četvrt miliona evra!

Proizvođači veštačkog mesa, međutim, brzo napreduju. Od predstavljanja prvog veštačkog hamburgera u Londonu do danas, naučnici su uspeli da razviju privlačniju nijansu, masnoću i bolji ukus, a cena je drastično niža: 11 evra po burgeru.

Prema tome, krajnje je vreme da se odgovori na pitanje da li je ono što nastaje u inkubatoru zaista "meso". Post i njegovi saradnici žele da koriste taj naziv, ali poljoprivredni lobi je protiv toga. Njima bi najviše odgovarao naziv koji bi kupcima ogadio proizvod, na primer: "životinjsko in-vitro tkivo".

(BalkansPress / Blic.rs)

Scroll to top