Na prvom svetskom fudbalskom prvenstvu u Urugvaju reprezentacija Jugoslavije sastavljena smo od igrača iz Srbije zabeležila je istorijski uspeh osvojivši treće mesto.

U Montevideu je posebnu pažnju izazvao golman našeg tima Milovan Jakšić. I, dok se o njegovim bravurama na terenu dosta zna, životna priča ovog fudbalera mnogo manje je poznata. Ono što su o popularnom Jakši videli milioni gledalaca u filmu i seriji Dragana Bjelogrlića "Montevideo Bog te video" u velikoj meri je istina.

PROČITAJTE: OVO VRAĆA VERU U LJUBAV: Ana je zaspala i probudila se SLEPA, Marko je nikada nije napustio

Jakša je u seriji, kao i na prijateljskom meču sa Bugarima pred odlazak u Montevideo sedeo na stolici koju je prislonio uz stativu, ali u pobedi 6:1 nije postigao gol, kako je prikazano.

Jakša, koga tumači glumac Andrija Kuzmanović i kapiten reprezentacije Milutin Ivković Milutnac na Prvom svetskog prvenstvu u fudbalu uvršćeni su u idealni tim sveta, a čitav tim Jugoslavije prozvan je „evropskim Brazilcima“. Veliki deo popularnost koje je tim sa dalekog i nepoznatog Balkana uživao u Urugvaju ekipa je dugovala Milovanu Jakšiću i njegovim spekatakularnim odbranama. Rođeni Kolašinac toliko se dopao publici u dalekom Urugvaju da je, osim nadimka „El Grande Milovan“, dobio i ulicu u Montevideu.

 

Milovan Jakšić Jakša je i po povratku iz Urugvaja nastavio da brani za SK Soko, klub koji je 1931. godine promenio ime u BASK. Branio je mrežu reprezentacije Jugoslavije na devet utakmica, poslednji put 1934. godine na prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke. U sezoni 1934/35. proveo je nekoliko meseci u Čehoslovačkoj gde je branio za Slaviju iz Praga. Milovan Jakšić se ubrzo posle puta u Montevideo oženio Ljubicom Simić, igračicom rukometa iz Smederevske Palanke. Imali su dvoje dece, a ćerki su dali ime Sokolka u znak sećanja na tim u kome je Jakša igrao.

PROČITAJTE: BIO NAJPLAĆENIJI FUDBALER SVOG DOBA, ALI JE UMRO U NAJVEĆOJ BEDI: O njemu je snimljen film u kome je glumio Ričard Barton

Po završetku golmanske karijere 1936. godine otvorio je knjižaru u Makedonskoj i štampariju u Cetinjskoj ulici u Beogradu. Tu je proveo i Drugi svetski rat, a savremenici su zapamtili da je sarađivao sa partizanima i mnoge spasao logora na Banjici. Smrt Milutinca, svog dugogodišnjeg prijatelja i druga iz reprezentacije koga su Nemci streljali 1943. godine nikada nije preboleo.Nakon 1945. godine upravo nove vlasti Milovanu Jakšiću su oduzele knjižaru i štampariju.Ipak, i po povlačenju iz igre, Jakšić je ostao u fudbalskom svetu. Bio je dugogodišnji predsednik Saveza fudbalskih trenera Jugoslavije, a sa još nekoliko istomišljenika osnovao je 1945. godine fudbalski klub Crvena zvezda.

Postoji i priča da je upravo Jakša "kumovao" klubu iz Ljutice Bogdana, predloživši da se nazivu "zvezda" doda i pridev "crvena".

Za vreme gostovanja Crvene zvezde u Aleksandriji u Egiptu 1953. godine prestalo je da kuca srce "El Grande Milovana". Preminuo je od iznenadnog srčanog udara. Imao je samo 46 godina. Egipatska vlada mu je odala počast i ratna mornarica te države prenela je Jakšine posmrtne ostatke do jugoslovenskih voda.

(BalkansPress / Izvor: Kurir)

Scroll to top