Po pitanju dugovečnosti, muškarci su, definitivno, izvukli deblji kraj. Gotovo u celom svetu žene žive duže od pripadnika jačeg pola.

Iako je ova činjenica poznata već decenijama, naučnici su tek nedavno pokušali da objasne zbog čega je to tako, i da li nekako može da se promeni.

Dečaci, čim se rode, mogu da računaju s tim da će živeti oko tri godine kraće od devojčica koje su na svet došle istog dana kada i oni.

 

 

Jedna od prvih pretpostavki je bila da su muškarci sami odgovorni što umiru ranije. Bilo da rade u rudniku ili obrađuju zemlju, izloženi su dodatnom stresu i raznim povredama, što ih sve sustiže kasnije u životu. Poslednje decenije su osporile ovu teoriju, jer se odnos po pitanju dugovečnosti nije promenio, iako i muškarci i žene uglavnom dane provode isto - sedeći na poslu, u prevozu, kod kuće.

To znači da razlika u dužini života ostaje nepromenjena uprkos značajnim životnim promenama. U Švedskoj, na primer, podaci pokazuju da je još 1.800. godine očekivana dužina života na rođenju za žene bila 33 godine, a za muškarce 31 godina. Danas se predviđa da će žene živeti 83,5, a muškarci 79,5 godina. U oba slučaja žene žive oko pet odsto duže od muškaraca.

Shutterstock, Žena

Ne može da se dokaže ni pretpostavka da muškarci više "oštećuju" organizam, ali faktori kao što su pušenje, pijenje alkohola i gojaznost mogu delimično da objasne zašto ovaj problem varira u različitim zemljama. Recimo, Rusi umiru 13 godina ranije od Ruskinja, delimično i zbog toga što više puše i piju.

- Odgovor je, izgleda, u evoluciji - kaže Tom Kirkvud, koji je proučavao biološku osnovu starenja u Univerzitetu Njukastl u Velikoj Britaniji. - Naravno, okruženje i način života imaju značaj, ali ima nešto još dublje što je ugrađeno u našu biologiju. Mnogo je potencijalnih mehanizama, počevši od DNA lanca, i hromozoma koji se nalaze u svakoj ćeliji.

Hromozomi su uvek u paru, i dok žene imaju dva x hromozoma, muškarci imaju x i y. Ova razlika može neznatno da utiče na način starenja ćelija. Kako imaju dva x hromozoma, žene imaju dve kopije svakog gena, imaju rezervu ako jedan nije dobar. Muškarci nemaju ovakav "bek ap", i ako ćelije vremenom počnu pogrešno da rade, povećava se i rizik od nastanka oboljenja.

(Izvor: Novosti.rs)

Scroll to top