Ljubav je najvažnija vrlina u životu svakog čoveka. Ona je pokretač i cilj života. Onaj ko nije osetio ljubav ne može živeti, napredovati, rasti, niti videti smisao svoga života.

Čin prave i istinske ljubavi je opraštanje. Opraštanje je neobično važno za psihičku i duhovnu ravnotežu svakoga od nas. Opraštanje je ključ za kvalitetan, sretan i zdrav psihički život. Poznato je da osobe koje su sposobne otpustiti bol i odluče oprostiti drugoj osobi koja im je nanela tu istu bol i nepravdu žive kvalitetniji i zdraviji život od onih koji se zadržavaju u negativnim osećajima poput ogorčenosti, srdžbe, tuge, ljutnje i samosažaljenja. Ne opraštati zapravo znači u sebi zadržavati ljutnju, srdžbu, gorčinu, strah, bes i samosažaljenje.

Međutim, ponekad opraštati nije lako, čak se i čini nemoguće. Zašto je čoveku teško opraštati? Teško nam je opraštati jer smo ranjeni nepravdom, a ranjenost se u čoveku buni protiv onoga koji mu je nanio tu bol. Želimo da i oni osete deo boli koji mi nosimo jer pretpostavljamo da će nam tada biti lakše. Drugi razlog zbog kojeg nam je teško opraštati je da nam opraštanje izgleda kao slabost, kao popuštanje jačem, čini nam se da ako oprostimo na neki način popuštamo pred zlom i nepravdom koja nam je nanesena.

 

 

U stvarnosti to nije tako. Razvojni psiholog dr. R. Enright sa Sveučilišta Wisconsin-Madison nudi nam korake koji mogu pomoći u opraštanju, navesti ćemo neke od njih:

1. Osvestite svoje osećaje. Priznajte sebi što osećate umesto da potiskujete svoje osećaje. Priznajte da su vam povređeni osećaji, nanesena nepravda i da ste ljuti. Pokušajte artikulirati što vam u činu kojim vam je nanesena bol nije prihvatljivo. Zatim podelite ove spoznaje s prijateljem ili osobom od poverenja.

2. Opraštanje je čin kojim prvenstveno sebi pomažete jer se oslobađate mržnje i negativnih osjećaja koji mogu narušiti vaše zdravlje. Istraživanja su pokazala da su negativni osećaji povezani s povišenim krvnim pritiskom, krvožilnim bolestima, glavoboljom, slabljenjem neuroloških funkcija, pa čak i s bolovima u križima. Donesite odluku da ćete učiniti što je potrebno kako biste se osećali bolje.

3. Opraštanje ne mora podrazumevati pomirenje s osobom koja vas je povredila, niti odobravanje onoga što je učinila, a ni zaboravljanje čina koji nas je povredio. Vaš cilj je postići unutarnji mir. Ako oproštenje shvatimo kao dar osobi koja nas je povredila, onda i mi činom opraštanja primamo dar olakšanja i unutarnjeg mira.

4. Odustanite od nerealnih očekivanja od drugih ljudi i od samog života. Ponekad si sami nanosimo nepotrebnu bol prevelikim i nerealnim očekivanjima od nas samih ili ljudi koje volimo.

5. Povređena osoba sme i treba tražiti pravdu i zadovoljštinu za nanesenu nepravdu. Drugim rečima, u redu je osobi koja vam je razbila auto uz oproštenje uručiti i račun mehaničara.

6. Odlučite se za pozitivan život i naučite tražiti ljubav i lepotu oko vas. Što ste duže zaokupljeni negativnim i bolnim osećajima koji su vam naneseni to im više dajete na važnosti, a osobi koja vas je povredila na određen način dajete moć nad sobom.

7. Opraštanje je proces, a ne jednokratan čin. Oprostiti nije kao pritiskanje prekidača da bi upalili svijetlo u sobi. Za većinu nas opraštati je više kao put nošenja i prihvatanja svojega krsta. To zahteva blagost i strpljenje sa samim sobom i s činjenicom da se ne može dogoditi „preko noći“.

(Izvor: Atma.hr)

Scroll to top