Zapanjen sam i inspirisan neverovatnom snagom i odlučnošću žena koje skupe hrabrost da napuste ono što im više ne služi.

To može biti sused, prijatelj, učitelj, kolega, pa čak sestra ili majka.

Svedoci smo njihove borbe i tuge, pitamo se zašto ostaju, ali takođe znamo da ih ne možemo prisiliti da odu. Mi se samo nadamo da će jednog dana videti u sebi beskonačan potencijal i imati hrabrost naći svoju sreću.

Bilo da je posao, ljubavna veza, grad ili jednostavno život koji ih ne ispunjava ili zadržava.

{adselite}Trenutak kada shvate svoj potencijal i svoju vrednost je mnogo moćniji, nego bilo što što im možemo reći.

Neprocenjivo je.

Ako ste ikada preispitali svoju situaciju i pitali se je li vreme da odete, razmislite što se dogodi da žena konačno ode i upitajte se zvuči li vam bilo koja od ovih izjava poznato.

Nekada je bila sretna. Postojalo je beskonačno mogućnosti – ljubav koju su delili je bila duboka i moćna – želela je očajnički da uzburka to ponovo.

Na početku, bilo je divno i radosno, jer su istraživali nove stvari zajedno, a ona je učila toliko toga o sebi.

Sećala se zabave koju su imali i koliko je bila ispunjena. On je bio sve što je želela.

Njeni prijatelji i porodica su govorili koliko je bila sretna, kao da su joj zavideli na radosti kojom je zračila. I oni su to želeli, samo je tako pomislila.

Kada su se stvari počele menjati, osećaji blediti, pitala se gde je krenulo po zlu. Nadala se da ako vrati stvari nazad da će biti opet jaki.

Bila je uznemirena sa sobom, nekako je osećala da je ona kriva.

Osećala je da time što ostaje pokazuje svoju posvećenost i bojala se da ode prerano, pa da se kaje onda celi život.

Čekala je da se stvari poboljšaju. Bila je optimista da će se stvari promeniti.

Mnogo puta se preispitivala treba li otići. To je bio prvi znak da je trebalo.

Umesto toga, tražila je znakove da bi ostala. I ponekad, kada bi tražila dovoljno jako, našla bi ih.

Znala je, na neki način, da se pomiruje s tim, ali i dalje se pitala može li nešto biti bolje.

Osim toga, nije bilo strašno i još uvek je bilo par dobrih stvari. Drugi su sigurno imali gore, nalazila je opravdanje.

Osetila je neku sigurnost znajući šta da očekuje, kao da ugodnost donosi sreću. To se nije dogodilo.

Imala je mnogo načina da racionalizuje zašto treba ostati.

Bila je uplašena zbog toga što napušta i zabrinuta što sve može izgubiti ako ode. Ali nije razmatrala koliko će je koštati ako ostane.

Počela je otkrivati hrabrost i snagu za koju je znala da oduvek ima. Merila je rizik.

Sada, bila je umorna. Poražena. Ogorčena. Odustala je od svoje moći i sreće i znala je da je otišla predaleko.

Razgovarala je s prijateljima i okupila ljude oko sebe. Podržavali su je. Oni su to uvek radili.

Znala je koliki potencijal ima i koliko će je odluka da ostane povrediti.

Više nije osećala krivicu da je učinila nešto loše. I nije.

Dosta joj je svega. Shvatila je da joj više ništa ne služi. Bila je tužna, povređena i frustrirana.

Dala je sve dok ništa nije ostalo da da. Želela je biti nasmejana i da se osmehne opet, kao kada je sve počelo.

Znala je da je neizbežan odlazak, ali nije znala kada. Nije znala kako. Znala je kako odugovlačiti.

I pitala se što čeka.

 

Ali konačno, otišla je. Tuge je bilo previše, stres je bio ogroman i to je povređivalo.

Bilo je vreme da se krene dalje, a ona je pronašla snagu. Shvatila je da je samu sebe zadržavala nazad.

Nakon odlaska, bila je preplašena. Kako će se snaći? Ko bi bila bez tog dela njezinog života koji je imala toliko dugo?

Uzdigla se, skupila je hrabrost i verovala je u sebe. Znala je da je jaka, znala je da će preživeti sve to.

Razmišljala je o tome ko je bila pre nego što je bila slaba i koliko je bila neverovatna i uspešna. Kako je živela bez straha – puna radosti i strasti prema životu.

Našla je inspiraciju u tome.

Kada je sve bilo rečeno i učinjeno, osećaj je poput udisaja svežeg vazduha. I ponovo se nasmejala. Baš kao što je znala da hoće.

Preživela je i dokazala je svoju snagu. Ne drugima, već samoj sebi. Postala je svesna koliko je žrtvovala i koliko je bila nesrećna.

Život se počeo odvijati oko nje i sreća je bila tu. Nije ju morala tražiti raširenih ruku kao što je to mislila.

Sreća je našla nju.

Ona i dalje čuva lepa sećanja, ali je odlučila da zaslužuje da bude bezuslovno srećna. Odlučila je da njen život lep i da ne treba više da racionalizuje svoje izbore.

(Izvor: ForensicSoul.com)

Scroll to top