BalkansPress

Dobro došli!

Roditeljska kletva je jedna od najtežih, jer je poznato da majka dete voli više od sebe, a ako dođe do toga da ga kune, sigurno nije išlo dobrim putem.

Ova priča, zapisana u jednom pismu svetog Vladike Nikolaja Velimirovića je opomena svima nama о važnosti poštovanja roditelja.

   

Ona glasi ovako

"Sine - nesine, kako ja kukala danas, tako ti kukao na tvоj najveseliji dan!"

Majčina kletva sinu, rođena iz bola i očaja, ispunila se na njegov svadbeni dan, koji je trebalo da mu bude i najradosniji. Smrt, koja ga je zadesila kao posledica "zalutalog" metka, simbolizuje cenu nepoštovanja roditelja.

Ova priča potvrđuje i Hristove reči: "Poštuj oca i mater" i predstavlja potresni podsetnik о moći roditeljskog blagoslova i kletve.

Pored ove kletve, u srpskom narodu je najpoznatija Lazareva kletva.

Iako se smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.

Kletva je, kao verbalna osveta, upozorenje poznata u skoro svim narodima. U nekim običajima ima propratne rituale, ali uvek značaj kletve zavisi od onoga ko je izgovori. Jaka kletva ako je izgovori jaka ličnost.

U srpskoj istoriji, kletva Kneza Lazara Hrebeljanovića jedna je od najvažnijih i najsnažnijih. Izgovorena kao poziv srpskim junacima da učestvuju u Kosovskom boju, na Vidovdan, 1389. godine, zabeležena je u dve epske pesme Kosovskog ciklusa.

   

U pesmi „Musić Stevan“, kletva glasi ovako:

„Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi i kolena, A ne doš`o na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, Ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo,

Rujno vino, ni šenica bela! Rđom kap`o, dok mu je kolena!“

Tačnije, tako je Musić Stevan preneo svojoj ljubi da je rekao Knez Lazar na večeri.

U pesmi „Kneževa večera“, direktna kletva je kraća:

Ko ne dođe na boj na Kosovo, Od ruke mu ništa ne rodilo: Ni u polju bjelica pšenica, Ni u brdu vinova lozica!

U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se u smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.

U narodu se odomaćio strah od strah od Lazareve kletve i želja da se oslobodi posledica. Kada je nakon Drugog balkanskog rata srpska vojska 1913. godine dočekana u Beogradu kao pobednik, na trijumfalnim kapijama kroz koje je prolazio defile bile su ispisane poruke. Na jednoj je pisalo: „Bježi grda kletvo s roda, zavet Srbi isuniše!

Kneževa kletva iz pesme „Musić Stevan“ je urezana na spomeniku kosovskim junacima na Gazimestanu. Doduše, izostavljen je drugi stih.

(stil.kurir.rs/L.V.)


Scroll to top