BalkansPress

Moj krik, moj bol, moja suza i moje ogorčenje. Pišem u ime 68 nevinih žrtava četničkog pokolja u Vraniću, u ime 72 stanovnika sela Drugovca, koji su stradali zbog toga što su se partizani probili kroz obruč tri Dražina korpusa, pa je bes te bratije trebalo na nekome iskaliti. Pišem u ime krvavih kolevki, silovanih devojaka, opljačkanih i popaljenih kuća. Pišem, jer ne mogu i neću da ćutim.

Porodica Iličić iz beogradskog naselja Ripanj je pretrpela mnogobrojne nedaće u životu, a sada ih čeka nova bitka

Njegoš Tuševljak (32), koji je bez razmišljanja skočio u reku i spasao majku i bebu sa zadovoljstvom je prihvatio ponudu švedske policije, koja je prepoznala njegovu hrabrost, iako nikada nije ni sanjao da će postati policajac.

Ako pogledamo istoriju čitavog regiona videćemo da je četnički pokret logičan nastavak nekadašnjih pokreta srpskih hajduka i junaka. Pa ipak je ovaj pokret u istorijskom smislu bio umnogome jedinstven. Na Balkanu je i inače uvek bila snažno izražena tradicija koja glasi otprilike ovako: čim zagusti – beži u šumu! I četnički pokret je u osnovi bio podstaknut upravo tom tradicijom. Četnici su, doduše, imali i ideološki orijentisane ljude, ali to su uglavnom bili oficiri koji su služili još u kraljevskoj vojsci – neko u Bosni, neko u generalnom štabu zajedno sa Dragoljubom Mihailovićem – i koji su ratovali u Prvom svetskom ratu ili u Balkanskim ratovima. Međutim, taj deo četnika „sa idejom” i istinskim ratnim iskustvom bio je krajnje disciplinovan i lojalan Dragoljubu Mihailoviću.

Nedavna prezentacija istraživanja o tome kako različite generacije građana vide sporne političke teme u Srbiji, koje je obavila grupa studenata sa Fakulteta političkih nauka, pokazala je zanimljivu sliku o "omiljenosti" istorijskih ličnosti. To se prevashodno odnosi na "mrtvu trku" između Josipa Broza Tita i Dragoslava Draže Mihailovića i o njihovoj istorijskoj ulozi. U ovom istraživanju, u kome je prosečna starost ispitanika bila 43 godine, komandant četničkih formacija je za jedan promil ispred vrhovnog komandanta partizanskih jedinica. Dražinu ulogu kao pozitivnu ocenilo je 59,2 odsto anketiranih, a Titovu 59,1.

Godinu 1968. obeležio je bunt mladih širom sveta, pobune i težnja za promenom izražavala se od Tokija i Los Anđelesa na ulicama, fakultetima, fabrikama. Bio je to poslednji uzlet levice. Jugoslavija je tada bila deo sveta, kada su se studenti pridružili svojim kolegama iz Berlina, Čikaga, Pariza, tražeći konkretno kod nas - više socijalizma. To je bio prvi otvoreni napad na tadašnji Titov režim, a sa distance od 50 godina od tih dešavanja, ostaju pitanja šta su studentske demonstracije u junu donele i zaista promenile.

Jedan pravoslavni sveštenik prvo je položio zakletvu kralju i otadžbini, ratovao s Dražom, zatim je prešao kod Tita i postao njegov ministar policije. Ovaj hrabri čovek sahranjen je u Aleji velikana.