BalkansPress

Žarko Laušević je u trećem romanu "Sve prođe, pa i doživotna" objavio zatvorenički dnevnik iz Zabele gde je proveo dve i po godine, u koji je premešten iz crnogorskog zatvora u Spužu, u kome je bio 25 meseci.

Naizgled je bio sasvim običan,lepljivo siv jednoličan provincijski dan. A nije bio...

Čudesna viđenja svete Petke (koju praznujemo 27. oktobra) dešavaju se i danas – svetiteljka pomaže u bolesti i nevolji, ali i opominje one koji greše. Mnogima je spasila život i izvela ih na pravi put vere. Vekovi prolaze, a priča o svetiteljki i dalje nadahnjuje srca vernih. I snaži veru, vraćajući nas, uvek iznova, samoj njenoj suštini. Svi spaseni ispričali su istu priču, o ženi u crnom plaštu.

Pismo jedne devojke izazvalo je opštu polemiku na društvenim mrežama, a muškarci koji su ga pročitali u celosti, ne mogu da dođu sebi.

Kad se muškarac razvede ili ne daj bože ostane udovac, kompletna familija i prijatelji mu daju podršku da se što pre ponovo oženi, da nađe neku finu i dobru ženu koja će da mu pravi društvo, kuva, pere.. .vodi računa o njemu.

Moja žena je učiteljica četvrtog razreda. Sinoć mi je rekla da ju je jedna devojčica pitala "Učiteljice, koliko puta planirate da nosite tu odeću?", a onda uz lukav izraz lica dodala "Znate, nosili ste je i prošle školske godine". I iskreno, mene je ta njena priča poprilično pogodila.

Danijela Đalinski iz Novog Kneževca nikada nije zaboravila jednu scenu iz detinjstva. Očuh Stevan učio ju je ispred kuće da vozi bicikl. Ipak, tada malena i nespretna, pala je shvativiši da je Stevan ne drži, a onda su zagrljeni plakali zajedno. Takvu ljubav i saosećanje malo ko može da zaboravi, a kada su se Danijelina majka i Stevan rastali, nažalost, i ona je morala da se rastane od svog "anđela čuvara" uverena da ga više nikada neće videti.