BalkansPress

Pošli smo u potragu za pričom, a pronašli smo mir. Na manje od dva sata vožnje od Beograda, skriven u krošnjama, tik uz potok koji tiho žubori, manastir Tumane kod Golupca otvorio nam je svoja vrata.

Uoči izbora novog patrijarha 18. februara, episkopi i mogući kandidati pristupaju raznim dogovorima, pregovorima, gleda se ko pripada kom klanu, da li je jači bosanski, vojvođanski ili crnogorski lobi, ko je ruski, a ko grčki đak, kome je bliža Moskva, a kome Vaseljenska patrijaršija, ko kome šta duguje.

Vernici i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve danas slave slavu, koja je poznata i kao školska slava, Sveti Sava, odnosno Savindan. Sveti Sava je sinonim za srpski narod, za sve ono što predstavlja naše duhovno biće.

Ako u Bogojavljenskoj noći posle ponoći otvorite prozor i pogledate u nebo, verovatno ćete primetiti da i neko od vaših komšija radi isto. Ovo ne treba da vas čudi… reč je o prastarom srpskom običaju!

Nikada ne znamo u kom obliku Isus dolazi k nama da nas poseti. U ovoj kući je Hrist boravio na veliki praznik – uoči i na dan svoga Roždestva, u telu ubogog prosjaka.

Božić je dan na koji tradicionalno treba da zaboravimo na sve ružno, oprostimo svima i uživamo sa najmilijima. Prema verovanju postoji još ponešto što (ne) treba da radimo na Božić:

Obredni božićni rituali počinju na Badnji dan kada domaćin donosi badnjak kući, ali ga ne unosi do večere. Drvo kao simbol plodnosti, kako tumače etnolozi, ima pojedine prethrišćanske elemente. Poznato je da su od Božića dani duži i postojao je stari običaj da se pale velike vatre kako bi pomogli Suncu da što pre izađe i da nas ogreje.