BalkansPress

Palili su nam imovinu u Zadru pre skoro tri decenije, a sada, evo, i u Vranju. Više nas boli ovo sada jer je usmereno lično protiv nas, dok su nam u Hrvatskoj to uradili jer smo Srbi.

Bipolarni poremećaj mi je poprilično uništio život, brak, zdravlje, karijeru, ali i dalje se trudim da živim, naravno uz terapiju koja mora da se pije godinama ukoliko ne želite da završite pre vremena. Saznao sam da imam bipolarni poremećaj kad sam imao 30 godina i već 7 godina živim sa tim i borim se, uz lekove i doktora, često je teško, preteško, nekad je super i kreativno, ali ipak te nagle i ničim izazvane promene raspoloženja iscrpe i vas i sve oko vas", počeo je svoju priču Tomović.

Nikola je sve do 2012. godine bio običan mladić koji je živeo svoj život kao sav normalan svet.

PUNIH sedam godina robijao sam ni kriv ni dužan. Ali znajući da sam bez krivice osuđen, nisam želeo da prihvatim ni pomilovanje, već sam odležao čitavu kaznu.

"Tu sliku ću teško izbaciti iz glave."

Deca su ono što daje smisao životu, slažu se roditelji uglas. Najveći je tabu priznati da se ne slažete sa ovom tvrdnjom, a to ne znači da takvih roditelja nema.

KADA smo tog 10. aprila otišli na spavanje, ni slutili nismo da će nekoliko sati kasnije NATO bombe pasti na kuću u koju smo izbegli na početku rata i usmrtiti naše čedo. Našoj troipogodišnjoj Dragani kasetna bomba pala je direktno na glavu. Užas koji nas je snašao u tim trenucima zamenio je bol koji ne prolazi, i koji će nas pratiti sve dok dišemo.