BalkansPress

Pogrebno vozilo koje je prevozilo telo Slobodana Miloševića je postalo najtraženije u Srbiji, Austriji, Nemačkoj i bivšoj Jugoslaviji.

"Žao mi je što to nismo uradili i ranije. Meni je super.", odmah na početku kaže 33-godišnjakinja Marina Graho Popović, koja je pre godinu dana zajedno s troje dece došla u Nemačku za suprugom.

Postoje brojne predrasude o životu i radu u inostranstvu. Bez obzira koliko je loše u domovini, ipak nije svima med i mleko kada pređu granicu i trubuhom za kruhom se okušaju u radu u nekoj od "obećanih" zemalja.

- Kako se živi sa autizmom? Tako što dete ne dobije nijednu pozivnicu za rođendan, ikad! Ali i tako što uživa dok gleda grane koje njiše vetar i što peva glasno na sred ulice i baš je briga za sve – kaže Paulina Vukojević, samohrana majka jedne ljupke devojčice (6) koja pati od ovog poremećaja.

Bojan Dulović radi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde u tamošnjem klubu trenira Dijegovu devojku, a ujedno je i lični trener slavnog Argentinca.

Srđan Aleksić umro je pre 25 godina, pokušavši da zaštiti svog sugrađanina Alena Glavovića. Pokušavši da bude čovek usred rata. Njega su 21. januara 1993. godine u rodnom Trebinju pretukli pripadnici Vojske Republike Srpske, kojoj je i sam pripadao, kada je stao u odbranu mladića muslimana. Srđan je pao je u komu i preminuo šest dana kasnije, a njegova smrt postala je jedan od simbola besmislenosti ovog sukoba.

Nema noći da ne sanjam kako se vraćamo u Prištinu. Tamo je bila kuća mojih roditelja. Mojih Todića. Bašta u kojoj su se okupljali dobri ljudi. Nikom na pamet nije palo da pita kojem se Bogu moliš, kojem narodu pripadaš.