BalkansPress

Ujutru 22. avgusta prošle godine beogradska Inicijativa mladih za ljudska prava izdala je proglas: „Obećavamo da spomenik Slobodanu Miloševiću neće opstati nijedan dan u našem gradu.“ Već oko podneva zazvonio je telefon u njihovoj kancelariji. „Deco, molim vas da ne dirate spomenik Miloševiću ako ga ovi podignu. On je moj dužnik, ja ću da ga srušim!“ Predstavio se: „Dušan Vuković iz Kraljeva“, ali njegovo im ime ništa nije značilo. Ako su ga i čuli nekad, zaboravili su ga. U Srbiji se sve tako brzo i bez ostatka zaboravlja...

Fotografija pretučene bake iz Bosne i Hercegovine koja kruži društvenim mrežama šokirala je celi region.

Vоlеlа bih оvо pоdеliti sа vаmа. Punо putа sаm vidеlа оglаsе u kојimа pојеdinе аgеnciје nudе put u mаnаstirе, izmеđu оstаlоg i u mаnаstir Sv. Vаsiliја Оstrоškоg. Punо sаm i čulа о njеmu.

Iako je ovo bilo pre ćaskanje nego intervju, Senta Milenković je uredniku Njuzvika otkrio neke od detalja iz 11 godina duge karijere Miloševićevog telohranitelja.

Bio je 28. decembar 1992, rano jutro. Čulo se da puca i odmah smo se razbudili. Zagrljeni u kući, nas šestoro, mislili smo da će se naši "održati". A onda su granate počele da padaju sve bliže, a rafali su štektali oko našeg zida. Nogom su onda provalili vrata i ušli. Njih trojica. Dvojica crnih, Arapi, i jedan "naš". Imali su oko glava ono nešto na arapskom.

Iako je delovalo da je dobila kaznu, studentkinju jednog fakulteta u Beogradu nakon kolokvijuma sačekalo je prijatno iznenađenje. Naime, radnik JKP "Parking servis" ostavio joj je na automobilu jednu neobičnu "kaznu".

Ovo je ispovest uspešne žene koja u životu ima samo jedan problem - ne uspeva da nađe pravi ljubav. Ili pravog ljubavnika.