Devojčica sa šarenom mašnicom u kosi i violinom pod rukom hodala je Knez Mihailovom. Zastala je, spustila kutiju na hladan pločnik i podigla karton na kojem je detinjim rukopisom ispisala svoj cilj.
Potrebna je velika hrabrost da staneš pred nepoznate ljude i zasviraš. Posebno kada si tako mali. Decembar se ponovo obrušio svom snagom na Beograd. Hladno je. Malena bez rukavica povlači gudalo i čeka. Ne moli. Ne prosi. Ne kamči džeparac. Svira.
Od prolaznika ne traži mnogo, koliko ko da. Samo natpis "skupljam pare i za Novu godinu" otkriva njenu želju.
Dok neki njeni vršnjaci sanjaju o najnovijem kompjuteru i gledaju crtaće, ona svira. Svira jer je to njen način da se izbori za sebe. Svira jer je ovo svet u kojem vladaju odrasli, a deca sa violinom ne gude za svoju dušu - nego za pun stomak i neostvarene snove.
Malena je. Još uvek ide u školu i pokušava da uradi nešto da bi sebi stvorila bolje sutra.
Da, potrebna je velika hrabrost da staneš pred nepoznate ljude i zasviraš. I veliko srce da zastaneš i barem joj podariš jedan iskren aplauz.
(Izvor: 24sata)
