Biračko mesto se otvara u sedam ujutru, što znači da tamo morate da se nacrtate sat vremena ranije - i ostajete sve do zatvaranja. Dakle, 12 sati gledanja najčešće besnih, umornih, nervoznih građana koji u velikom broju slučajeva samo dolaze da preškrabaju ceo papir i ubace ga u kutiju - ali tek kad se vrata za poslednjim glasačem zatvore, kreće prava akcija.
Ne samo da su mi izbori 2012. godine bili prvi na kojima sam glasala, već sam dobila i priliku i da radim na jednom od biračkih mesta u Rakovici. Iako mi je to bio bukvalno prvi put u životu da sam videla birački listić, našla sam se na mestu zamenika predsenika biračkog odbora, što zvuči tako fensi, a zapravo znači da ćete dobiti 500 dinara više od ostatka ekipe.
Dnevnica od 1.500 dinara za celodnevno sedenje u sali i deljenje listića zvuči kao tako jednostavan posao, a zapravo je svaki dinar krvnički zarađen. Sve počinje u šest ujutru, kada se članovi odbora okupljaju na biračkom mestu i kreće sređivanje - razmeštanje stolova tako da odgovaraju kriterijumima, postavljanje paravana i dogovaranje ko će šta da radi. Jedan je zadužen za UV lampu, i svaki glasač se prvo susreće sa njim. Sledeća osoba proverava identitet glasača, a onda se proverava da li je osoba upisana u izvod iz biračkog spiska. Te 2012. godine smo imali tri kutije (parlamentarni, predsednički i gradski izbori) pa je bilo isto toliko i biračkih spiskova. Iza svakog spiska dobijate odgovarajući listić, a na kraju dolazite do osobe koja će vam isprskati prst.
Dogovaranje ko će šta da radi ide prilično brzo, jer se tu svi uveliko poznaju. Još nije ni pola sedam, a već se uveliko razmenuju šale i odjekuje smeh. Većina onih starijih su iskusni, njima su ovo već ko zna koji izbori po redu i to "sa ove strane spiska". Nikoga ne zanima da li ste iz SNS-a, DS-a, SPS-a ili nekog od građanskih pokreta. Zapravo, priča o tome je zabranjena, pa je atmosfera za divno čudo super. Tu su sokovi, stolovi su spremni i počinje čekanje prvog glasača.
*Kutija se pečati nakon prvog glasača, Foto: M. Mitrović
Kod nas je ušao neki dekica koji je, kažu mi starije "kolege", i prošli put prvi glasao. Pred njim se proverava da li su kutije prazne i u redu, sve ide u zapisnik, a onda se kutija pečati i glasanje može da počne! A glasači stižu u grupama i nakon nekoliko sati, tačno možete da ih podelite u osnovne kategorije:
- Žvrljači (dolaze samo da preškrabaju celu listu, i to rade dovoljno glasno da ih čuju i na susednom biračkom mestu)
- Crtači (zadržavaju se prilično dugo iza paravana i prave često uvredljive i bezobrazne crteže)
- Angažovani (ponosno ulaze, ponekad se i predstavljaju, kratko se zadržavaju iza paravana i s ponosnim osmehom ubacuju list u kutiju)
- Klinci (ne znaju šta, kako, gde, u koju kutiju i šta ću ja uopšte ovde?)
- Psovači (psuju po čitavom sistemu bez prestanka od ulaska do izlaska)
- Pogubljeni ("Gospodine, vi uopšte ne živite na ovoj opštini")
- Blejači (matorci koji nakon glasanja ostaju ispred vrata, okupljaju se u grupicama i komentarišu ko je za koga glasao)
- Vernici (krste se pre nego što ubace listić u kutiju)
- Glupaci (uporno guraju zeleni list u kutiju u kojoj su očigledno sve crveni listovi)
Narednih deset sati sedim, delim listiće, gledam da se održi red (jer, ipak sam zamenica predsednice, a ona je otišla na ručak pre četiri sata i ne planira da se vrati ) i zavidim matorcima koji ispred cirkaju pivo. U međuvremenu se nekoliko starijih članova priključuje cirkanju napolju, pa nas ostaje sve manje unutra. A ljudi je sve više.
Biračko mesto se zatvara u osam uveče, i tada kreće prava akcija - prebrojavanje glasova. Ako vas je nekad brinulo da se na samim biračkim mestim manipuliše glasovima, prilično sam sigurna da je to nemoguće - jer su tu članovi bukvalno svih stranaka baš kako bi sve bilo u redu.
Istresaju se kutije i kreće brojanje, koja traje više od sat vremena. Tu nailazimo na razne crteže, poruke lascivnog sadržaja, prežvrljanje listiće i listiće na kojima je zaokruženo više od jednog broja. Ipak, velika većina je regularna, i samo brojanje teče lagano. Kad su svi glasovi prebrojani, sve se upisuje u zapisnik i glasački listići se nose u opštinu.
Sad je već otprlike 11 sati uveče, mrtvi umorni stižemo u Opštinu, predaju se kutije i na licu mesta se dobija dnevnica. Sa 1.500 dinara u džepu, nakon 17 sati cimanja, šetam do kuće i pribojavam se da će biti i drugi krug za koji dan. Unapred najavljujem da mi ne pada na pamet da radim.
(Izvor: 24Sata.rs)
