Patrijarh srpski Pavle bio je 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve, a za vreme svog života uživao je veliko poštovanje u narodu.
Skoro devet godina od kako je preminuo, njegove priče, citati i poslanice prepričavaju se naročito mlađim generacijama koje nisu imale priliku da ga upoznaju, a mogu da nauče dosta toga iz njegovih reči.
Narodu se uvek obraćao, i u dobrim, i u teškim vremenima.
Za vreme velikih praznika njegova obraćanja bila su željno iščekivana, a posebno za najradosniji hrišćancki praznik Vaskrs.
Pročitajte jednu od njegovih mnogobrojnih poruka srpskom narodu:
- Danas milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu. Zar se svet ne pretvara u fabriku i tržište lažnog sjaja i prolaznih vrednosti? Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da hoda po zemlji?
Molimo vaskrslog Gospoda da i u nama vaskrsne ljudski lik prvobitne čovekove prirode, koji je danas tako često izvitoperen, maskiran i unakažen brojnim manama i porocima. Da i u nama svako prepozna čoveka, obasjanog Njegovim večnim životom, bio imućan ili siromašan, na velikom ili malom položaju i mestu.
Foto: Profimedia
U Usrkšnjoj poslanici patrijarh Pavle je apelovao na “braću i sestre” da sačuvaju dostojanstvo, veru u “vaskrslog Gospoda”, ljubav prema bližnjima, istini i pravdi, kao i “prema svemu dobru koje ljudi žele, a bez pomoći vaskrslog Gospoda i Njegovog Jevanđelja ne mogu postići.
Samo u svetlosti sveistinitih Hristovih reči, svet i sva dobra zemaljska zadobijaju neprolazni besmrtni smisao, a glad za stvarima, za novcem i telesnim uživanjima, svođenje smisla života samo na zasićenje takve gladi, predstavlja samo naličje dublje gladi i žeđi čoveka.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, utoliko je otimanje tvorevine i njenih dobara od Boga i od bližnjih – bezočnije i samoživije.
U njoj se upozorava i da priroda neminovno uzvraća na to nasilje nad sobom – buntom i zatrovanošću.
Ljudsko društvo postaje sve neuravnoteženije sebičnim bogaćenjem manjine na račun miliona sve bednijih i siromašnijih. To znači i da savremena globalna i globalistička materijalna kriza, kao i uvek, ima svoj dublji koren u duhovnoj i moralnoj krizi čoveka i ljudskog društva.
Ištite najpre carstvo Božje i pravdu njegovu i sve će vam se dati.
Foto: Profimedia
Smisao svega postojećeg, sveukupnog ljudskog roda i čovekovog delovanja i življenja na zemlji, otkriva i daruje u tajni Hristovog raspeća za život sveta i njegovog vaskrsenja iz mrtvih.
Zato obasjani večnom svetlošću Hrista Boga, proslavljamo njegovo Vasrksenje i u njemu nadu na vaskrsenje mrtvih i život večni, pozdravljajući se sveradosnim pozdravom“.
Između ostalog, patijarha Pavla pamtićemo i po ovim mudrim rečima:
– Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi.
– Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi.
