Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar sutra proslavljaju Badnji dan. Završavaju se poslednje pripreme doma i hrane za najradosniji hrišćanski praznik rođenje Isusa Hrista, Božić.
Službama bdenja i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima, kao i na gradskim trgovima, Srpska pravoslavna crkva i vernici, obeležavaju Badnji dan, pripremajući se za proslavu rođenja Isusa Hrista. Biće služene božićne liturgije i lomiće se Božićna česnica.
Badnji dan je poslednji dan božićnog posta i tada se dovršavaju poslovi oko pripreme doma i hrane za najradosniji hrišćanski praznik rođenje Isusa Hrista, Božić.
Vernici na Badnji dan uzimaju badnjak koji su uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.
Kod Srba su običaji za ovaj dan mnogobrojni i različiti. U kuću se unosi badnjak, obično od hrastove, ređe cerove ili bukove grane. Njih domaćin odseče u zoru da bi ih uveče svečano uneo u dom i naložio na oganj.
Badnjak se preliva vinom i premazuje medom. Običaj je da se badnjak predveče pali i u crkvenim portama.
Uoči praznika pod kuće se posipao slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist, a postavlja se i bogata, posna večera.
U crkvama širom Srbije i Pravoslavnim hramovima u svetu služiće se povečerja i paliće se badnjaci.
Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.
Pravoslavci mese česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti najsrećniji.
Božić, dan kada se veruje da je rođen Isus, 7. januara obeležavaju pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. To su Jerusalimska partijaršija, Srpska pravoslavna crkva, ruska, makedonska, gruzijska crkva i Sveta Gora.
Zajedno sa Uskrsom i Duhovima (Sveta trojica), Božić spada u tri najveća hrišćanska praznika.
Božićno slavlje u crkvama počeće danas na Badnji dan, i trajaće tri dana. Dan posle Božića je spomen Sabora Bogorodice, a zatim sveti arhiđakon Stefan, koji je nekim porodicama i krsna slava.
Božić je u Srbiji, zajedno sa Uskrsom, od jula 2001. jednodnevni državni praznik.
Prema Bibliji, Isus Hrist je Sin Božji, kojeg je rodila devica Marija, bezgrešnim začećem putem Svetog duha, u gradu Vitlejemu.
Budući da se u Novom zavetu ne navodi kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs. U prvo vreme postojanja hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je nazivan Epifanija.
Božić je počeo da se slavi u Rimu 354. godine, prema mnogim izvorima, na dan kada se prethodno slavilo rođenje rimskog božanstva sunca, Sol Invictus.
Simboli Božića kod pravoslavnih Srba su badnjak i česnica.
Božić je porodični praznik i obeležava se u kući i u crkvama. Na Badnji dan se na kućnom ognjištu pali hrastovo drvo - badnjak, koji predstavlja simbol svetlosti i toplote koja treba da greje i zbližava ukućane.
Pod kuće se po tradiciji posipao slamom da bi se dočarao skromni ambijent staje u Vitlejemu u kojoj se, po Bibliji, rodio Hrist.
Česnica, pogača u koju se stavlja novčić, mesi se i lomi na Božić na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenom Hristu, a veruje se da sreća čeka onog u čijem komadu bude novčić.
U pravoslavnim crkvama će se služiti povečerja i paliće se badnjaci.
Božiću u pravoslavlju prethodi četrdesetodnevni post.
Ljudi se na Božić pozdravljaju sa "Hristos se rodi", a odgovor je "Vaistinu se rodi".
NAJNOVIJI ČLANCI
2024-07-21 07:06:59
