Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Božić, hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje Isusa Hrista.
Božić spada, zajedno sa Uskrsom i Duhovima, među tri najveća hrišćanska praznika. Božićno slavlje traje više dana.
Crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić obeležavaju 7. januara (tj. 25. decembra po starom kalendaru).
Na Božić hrišćani idu na bogosluženja. Pravoslavni idu na jutrenje i Liturgiju, pričešćuju se, a zatim dolaze kući, gde je spremljena bogata trpeza. Tog dana praznuju u svom domu sa polaznikom (izabranim gostom - uobičajeno je da je to muško kršteno dete).
Žene su dan pre pripremile bogati božićni jelovnik, a ručak je bio svečan i bogat pa je za stolom okupljao celu porodicu. Jelo se voće, povrće, meso, razne pečenice, hleb, peciva i brojna druga jela.
Česnica se smatra izuzetno važnim obrednim kolačem. Spravljana je od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Česnica se mesila prvog dana Božića kad prvo zvono zazvoni u crkvi ili između jutrenja i dostojna. Sam naziv je zanimljiv zato što potiče od reči „čest“, „deo“, „sreća“, jer se lomila na delove, prema broju ukućana, da bi se po tim delovima proricala sreća. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista kada su ga pastiri darovali.
Mladići su devojkama često kao tradicionalni božićni poklon poklanjali tzv. božićnicu, ukrašenu jabuku.
Prvi posetilac koji bi posetio kuću na Božić, tzv. polaznik ili položajnik, trebao bi biti zdrav, krepak, veseo što bi domu donelo sreću, a često su se unapred domovi dogovarali o „slučajnom“ posetiocu kako se ne bi izazvala nesreća. Ako bi pak na Božić padala kiša, verovalo se da će uroditi sve što se okopa motikom.
Redakcija "Blica" želi svim pravoslavnim vernicima srećan Božić! Mir Božji, Hristos se rodi!
(BalkansPress)
