BalkansPress

Dobro došli!

Manastir Svete Petke Iverice nalazi se u selu Ostrovica nedaleko od Niša, a pogled u oči ove svetiteljke, čiji je lik naslikan na ikoni, otkriva duševno stanje posmatrača.

Ovo tvrdi zamenik tutora manastira, Hadži Dragan Ilić, pišu "Niške vesti".

Manastir je dobio naziv "Iverica", jer su ga obnovili gruzijski monasi iz Iviriona sa Svete Gore, a od 1898. do 1903. godine bio je Kraljevski srpski vojni manastir, pod vojnim zapovedništvom, što je jedini takav primer u istoriji Srpske pravoslavne crkve.

 

Pretpostavlja se da su krajem 14. veka usled najezde Turskog carstva mnogi monasi, iz tada okupiranih područja, našli utočište u Sićevačkoj klisuri, gde su osnovali monašku koloniju kojoj pripada i ovaj manstir. Po predanju, takvih je manastira u Sićevačkoj klusiri bilo ukupno dvanaest.

"Istorija manastira "Svete Petke" nije do kraja istražena. Po predanju, temelji crkve napravljeni su još u petom veku nove ere, dakle mnogo pre nego što su je gruzijski monasi sa Svete Gore naselili i obnovili", rekao je Niškim vestima zamenik tutora manastira Hadži Dragan Ilić.

U manastir svrate putnici namernici, da zapale sveću i pogledaju ikonu Svete Petke koja se nalazi na ikonostasu, koja je po rečima tutora, "replika ikona crkve Hrista Spasitelja iz Moskve, koju je spalio Staljin".

 

Hadži Dragan Ilić kaže da pogled u ikonu ove svetiteljke otkriva "stanje duše posmatrača".

"Dovoljno je da se na kratko zagledate u oči Svete Petke. Neki njene oči vide kao vesele, drugi vide tugu, čak i suze. U zavisnosti od toga šta vaše oči vide u očima svetiteljke, otkriva i vaše duševno stanje. Ako vidite suze, znači da ste sami tužni, stanite koji minut ispred ikone i u tišini uputite joj molitvu, recite joj zašto ste tužni. Videćete kako to blagotvorno deluje na dušu", kazao je Hadži Dragan Ilić.

Manastir Svete Petke Iverice rušen je i zidan četiri puta. Na prvim temeljima starijeg hrama, kao graditelji se pominju Mrnjavčevići, pa monasi iz Iviriona, a poslednji put, u obliku u kakvom postoji i danas, podigle su je 1898. godine inžinjerijske jedinice srpske vojske, koje su pripremale teren za prokopavanje tunela i prolaza za put i prugu kroz kanjon Sićevačke klisure.

Od osvećenja 1898. godine pa sve do 1903. godine manastir je u bio posedu vojske Kraljevine Srbije i u njemu su versku službu vršili vojni sveštenici, što potvrđuje ukaz kralja Aleksandra I od 19. februara 1901. godine kada je za starešinu manastira postavljen vojni sveštenik.

Manastir je u tom periodu nosio ime Kraljevski srpski vojni manastir Svete Petke Iverica. Sačuvan je ukaz kralja Aleksandra I Obrenovića, kojim se za starešinu manastira vojnog, postavlja vojni sveštenik g. Žunić.

Ovo je posebno zanimljivo jer u istoriji Srpske pravoslavne crkve nije poznat još jedan ovakav primer.

"U sklopu manastira nalazi se konak, koji je za sada prazan, jer nema sve potrebne uslove za život. Za neki dan doći će nam materijal za postavljanje ograde, ali je potrebno još sredstava da bi Sveta Petka Iverica bila u potpunosti sređena. Dobili smo i novi zvonik, a postoji i stari, koji se vidi sa auto- puta i veoma je zanimljiv. Po predanju, u njemu su gruzijski monasi imali dve galerije koje su koristili za spavanje, a molili se u podnožju zvonika", dodao je Hadži Dragan Ilić.

(Kurir.rs)

Scroll to top