Od ponedeljka 7. marta počinje Veliki post, koji traje sve do 24. aprila ove godine.
Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, kojeg pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.
Prvi dan pravoslavnog Časnog posta je Čisti ponedeljak, koji dolazi posle Bele nedelje, završnog dana Mesopusne nedelje, koja je vrhunac slavlja pred post u koji treba ući dostojanstveno i sa što manje grehova. Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju - Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja.
Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordanu, otišao u pustinju i postio četredest dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz kušnje koju mu je postavio sotona.
Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze, na kojoj u dane posta nema hrane životinjskog porekla, već je pre svega moralni i etički čin i izraz stvarne ljubavi prema Bogu u Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva.
Ove godine Vaskrs se obeležava 24. aprila, a vernici od obeležavanja Mesne poklade, koje su ove godine bile 27. februara, ne jedu meso kako bi se postepeno privkli na drugačji režim ishrane.