BalkansPress

Dobro došli!

U današnjem profesionalnom tenisu nema više “blanko” favorita.

Taj status se mora potvrditi kroz igru, superiorne statističke parametre, sigurnost u izvođenju udaraca i taktičkih zamisli, kontinuitet dobrih nastupa na turnirima, a ne nešto ili bilo šta drugo, makar to bilo i (nezvanično) zvanje “najboljeg svih vremena”.

 

Koliko toga treba biti svestan pred svaki naredni meč jasno se moglo videti kroz još jedno sučeljavanje idola i poklonika, prvog na svetu Đokovića i 123. Nardija, italijanskog čelendžer-igrača koji je pre nekoliko nedelja izgubio od protivnika rangiranog dobrano ispod 400. mesta na svetu. I šta reći na tok i ishod meča a da ne zvuči kao otrcani kliše o tome kako je “lopta okrugla”, a što je bolno potvrđeno kroz još jedan razočaravajući poraz našeg asa i nastup ispod njegovog šampionskog nivoa?

Srećnog gubitnika Luku Nardija tenis možda neće dugo pamtiti po ovoj za njega karijerno monumentalnoj pobedi nad petostrukim osvajačem turnira na kome je pre šest godina Srbin izgubio u drugom kolu od tada 109. na svetu Taro Daniela takođe sa 2:1 (treći set 6:1) jer su na aktuelnoj teniskoj sceni takva iznenađenja sve češća i nose imena Altmajer, Marožan, Menšik, Nagal, Kazo - ali se nadamo da Novak Đoković hoće.

Nagoveštene u meču protiv Vukića, neke slabosti su se ponovo iskazale sinoć protiv Nardija, a pre svega pri početnim udarcima – servisu i riternu, zahvaljujući kojim je Novak produžio svoj šampionski teniski vek proteklih nekoliko godina (u odnosu na rivale iz Velike trojke) i došao do impoznatnih karijernih ostvarenja. U sekvencama koje su ličile na ponavljanje onoga što smo sa teškom mukom gledali na ovogodišnjem Australijan Openu (protiv Sinera), bilo je jasno da Novak nema dobar “tajming” na riternu, da “ne ulazi” u dolazeću lopticu sa sigurnošću koja bi od početka razmene potisnula agresivnost servera i da time iz gema u gem protivniku daje sve više razloga za podizanje sopstvenog samopouzdanja, agresivnosti i otvaranja igre kroz sve neizvesnije razmene.

 

Sa druge strane, skoro neverovatno izgleda pad učinkovitosti njegovih servisa, pogotovo ako se ima u vidu da su u tom registru impozantni nastupi protiv najboljih tenisera današnjice na Mastersu u Torinu bili tek pre 4 meseca – pa je jedan Nardi i pored 10 neiznuđenih grešaka više (41-31) i čak 7 duplih servis-grešaka (naspram jedne Novakove) došao do čak 11 brejk lopti i duplo veći broj vinera (36 – 18) zahvaljujući kojima je komforno dobio i prvi i treći set sa 6:3.

Kidisao je Nardi na sve što je mogao (a naročito Novakov drugi servis, sa 50% osvojenih poena naspram samo 42% kod Novaka), pustio ruku sa osnovne linije (sa osvojenih 51 od 98 poena, naspram 45 od 104) i bio mnogo odvažniji i sabraniji na mreži (15 od 22 naspram 9 od 16) i time pokazao da je kroz srčanu igru punopravno stekao sve ono što ga je učinilo pobednikom u ovom meču – osvojivši osnovnu liniju i teren kroz agresivnost i hrabrost. Imao je Novak “priključak” u trećem setu sa 0:30 na 4:2 za Nardija, ali su simptomatični loši riterni i udarci iz razmena i u ovoj (eventualno spasonosnoj) prilici potvrdili da je on daleko od svoje igre i pozitivnog stava na terenu – ponavljamo, tek nekoliko meseci posle sezone u kojoj je sa 36 godina umalo osvojio sva četiri Grend Slema i tri Mastersa pride (plus Adelejd).

Ono što je takođe jasno je da je stručni segment “solidaran” u prepoznavanju aktuelnih Novakovih nedostataka i slabosti i da iskustva i informacije zdušno međusobno razmenjuje, što je veoma prisutno kod “Latina”. Kao što Alkaraz reče pre neki dan, strahopoštovanje za Novaka više nije sveprisutno kao što je do nedavno bio slučaj - što stvari čini težim za našeg asa u momentima kada se meč oblikuje i presuđuje. Najbolja rešenja za takve izazove (osim mentalne stabilnosti) nalazila su se u odličnim servisima, riternima, brzini reakcija i sigurnosti izvođenja oprobanih rešenja, za šta je potrebno imati taktičku dubinu i izuzetnu fizičku pripremljenost. U Novakovom slučaju sve te aspekte je sjajno objedinjavala motivacija za treningom, takmičenjem, nadmudrivanjem, pobeđivanjem i ostvarenjem novih rekorda, gde se činilo da je nađen povoljan ritam u planiranju nastupa po delovima sezone i podlogama koji bi mogao da ga služi na sličnom nivou još godinu - dve.

 

Iz sadašnje perspektive, neke od Novakovih odluka u pogledu zacrtanih ciljeva za najavljenu “sezonu od posebne važnosti” izgledaju upitno. Vidan je nedostatak delova trening-rutine koji bi se usavršavali kroz redovniji ritam takmičarskih nastupa. Ako su fokusiranost, sigurnost i fizička pripremljenost često međusobno direktno povezane, onda valja obratiti posebnu pažnju i na to. Ako bi u tome pomogao i izbor jačih trening-partnera u kontinuitetu, uz manje “viralnih” aktivnosti na terenu i van njega, neka tako i bude. U svim sportovima, a naročito tenisu, opšte prihvaćene vrednosti se stvaraju i potvrđuju prevashodno uspesima na terenu, i iako niko nije u potpunosti u stanju da kontroliše taj proces i konverziju sportskih uspeha u one koji se stvaraju na nekim drugim poljima – određivanje prioriteta je svakako lakše kroz bogato iskustvo koje vrhunski sportisti poput Novaka imaju.

Nadajmo se da će ova razočaravajuća epizoda iz Indijan Velsa biti preinačena u nešto mnogo pozitivnije već na narednim treninzima “tima Đoković” i nastupu na Mastersu u Majamiju, a zatim i na evropskoj šljaci od aprila nadalje – sa pogledom usmerenim ka Olimpijskim igrama u Parizu krajem jula. Bivao je Novak u ovakvim situacijama i pre, ali je umeo da kroz iskrene “razgovore sa samim sobom” pronađe sve potrebne motive i energiju da se one prevaziđu.

“Vidimo se N!” napisao je Karlos Alkaraz na kameri posle svoje pobede nad Ože Alijasimom juče. Već danas, taj “N” bi mogao da postane Nardi, u iznenađujućem scenariju sportske sudbine, što i ovu najnoviju tenisku priču čini još interesantnijom za njegove prave poklonike. Nadajmo se da ste među njima, jer bez osećaja za to je teško shvatiti kolika je veličina svega što je Novak ostvario tokom njegove karijere – i šta je to što sledi.

(Kurir sport/Vuk Brajović)


Scroll to top