Učenik gimnazije u ruskom gradu Novi Urengoj – Nikolaj Desjatničenko – izazvao je skandal, na shvativši – bar ne u početku – da će se naći u njegovom epicentru.
Kao gost je nastupio u nemačkom Bundestagu i pred njetgovim poslanicima rekao i ovo što se niko od njih ne bi usudio: da su Nemci poginuli i zartobljeni pod Staljingradom bili „nevini ljudi koji su želeli da mirno žive, a ne da ratuju”.
Poginule Nemce u najvećoj bici u dosadašnjoj istoriji čak je nazvao „nevino poginulim” koji uopšte nisu želeli da ratuju.
Odmah mu je iz Rusije poručeno: Nemci koji uistinu nisu želeli da ratuju – završili su u konclogorima ili bili streljani. Našli su se i oni koji su ga osumnjičili da „pere hitlerovce”.
Uz naglašavanje: nevin nije ni jedan nemački vojnik koji je sa puškom u rukama napustio granice svoje zemlje.
Nikolajeva bivša učiteljica je ukazala da je on pred nemačkim poslanicima govorio o miru u celom svetu, a njegovi školski drugovi – da mu je govor bio skraćen.
Akademik-istoričar Veniamin Aleksejev pozvao je da se dečak ne shvata previše ozbiljno i ne pretvara u nacionalni problem „jer je to potpuno besmisleno”.
Došlo je dotle da je komitet za obrazovanje gornjeg dfoma parlamenta RF zatražio da se proveri kako se u njegovoj gimnaziji predaje istorija.
Vlasti Novog Urengoja su objavile apel: Ne pravite od Nikolajevih reči njegov odnos prema fašizmu, on je samo želeo da kaže da nisu svi Nemci želeli da ratuju…
Kritičari nisu sasvim popustili. Ukazali su da Nikolaj nije tvrdio da su „nevini izginuli” ili da nisu želeli da ratuju neki „apstraktni Nemci” već oni koji su učestvovali u Staljingradskoj bici.
Čak su podsetili na ove reči koje je – takođe u Bundestagu – izgovorio u januaru 2014-te ruski pisac Danil Granin koji je preživeo nemačku blokadu Lenjingrada:
„Nemačka armija je, u prilično udobnoj poziciji, čekala da glad i mrazevi nateraju Lenjingrad da kapitulira. Vojnici treba da ratuju protiv vojnika, a na Lenjingrad je bila poslata glad koja je ratovala umesto vojnika. Dugo nisam mogao da Nemcima da oprostim to iščekivanje kapitulacije i pogibije grada”.
Granin je u Bundestagu šokiranim poslanicima ispričao i kako je jedna majka – umsto da sahrani sina od tri godine, koji je umro od gladi – ostavila njegovo telo na mrazu, između dva krila prozora, i danima odsecala po komadić da bi sačuvala život kćerke od 12 godina.
Granin je prilikom tog nastupa imao 95 godina i ceo sat je stajao pred nemačkim poslanicima, odbijajući da sedne… A umro je samo pet meseci kasnije…
Neki su već predložili da se Nikolaj odvede u Volgograd (Staljingrad) – da sve vidi svojim očima.
A neki da mu se omogući da odgleda celo izlaganje Danila Granina u Bundestagu…
(BalkansPress / Fakti.org)
