Čudna smo sorta, mi ljudi... Sudimo jedni o drugima na osnovu raznih gluposti, poput izgleda. Pa čak i kada su u pitanju deca.
Male promene su dovoljne da shvatimo da smo ogrešili dušu o nekoga. Recimo, da istu osobu jednom vidimo u dronjcima, a drugi put uredno obučenu i čistu.
Da je tako dokazao je jedan mali socijalni eksperiment, koji je sproveden u glavnom gradu Gruzije, Tbilisiju.
Šestogodišnja devojčica Anano prvo je ostavljena sama na ulici, lepo obučena i čista. Prolaznici su joj prilazili, zapitkivali je da li se izgubila, trudili se da pomognu.
Potom je Anano našminkana i obučena kao mali beskućnik.
I niko joj nije prišao. Niko se nije zaustavio da je pita da li je dobro, da li se izgubila, da li je gladna, žedna... Ništa!
Eksperiment je ponovljen u restoranu. U prvoj varijanti lepo obučena devojčica prošetala se između stolova prepunih gostiju. Nema ko je nije pogledao, pomilovao po kosi, pitao da li se izgubila...
A onda je isto to ponovljeno u beskućničkoj varijanti.
I eksperiment je ubrzo prekinut, jer se Anano rasplakala!
Šestogodišnjakinju je strašno pogodilo to što su je ljudi terali od sebe, sklanjali od nje svoje stvari u strahu da ih ne pokrade, zvali osoblje restorana da je odvede napolje.
Je li vam jasno? Da li je i vas to pogodila kao malu Anano?
Svakoga dana prolazimo kraj takve dece, beskućnika i sirotinje, kakva je Anano bila u ovom kratkom filmu.
I mahom ih "ne vidimo".
A takve dece ima na milione.
Pogledajte ovaj kratki film i mislite o tome.
